Хиперактивни поремећај дефицита пажње - АДХД

• Април 29, 2024

Нека деца са дијагнозом хиперактивног поремећаја са недостатком пажње (АДХД) можда су одрасли у својој породици и заједници већ негативно означени пре потешкоћа са особљем и структуром својих учионица и распореда због чега професионалци у образовању пријављују симптоме.

Други се можда сматрају „високоенергетским“, али у супротном у оквиру општих очекивања за децу њихове старости и пола. Седамдесет пет или осамдесет процената деце којима је дијагностикован АДХД су дечаци, али многи од симптома АДХД-а такође су прихваћени као дечаци који су дечаци. Социјална и културна очекивања дечака утичу на ширину која се даје њиховом понашању, али могу постојати стварне разлике у половима које утичу на брзину дијагнозе. Дијагноза може бити одложена код девојчица због родне пристрасности и стереотипа да АДХД представља дечакову дијагнозу.

Дефицит пажње и хиперактивност описују симптоме АДХД-а, али ниједна компонента није намерна нити је под надзором појединца. Свако дете може имати период непажње током стресних периода у свом животу, као резултат трауме или драме. Недостатак сна, туга или анксиозност такође могу узроковати дистрактибилност, непажњу и нефокусирану велику активност код деце. Кофеин, шећер и неке прехрамбене боје могу изазвати карактеристичне нивое високе енергије, импулсивности, па чак и понашања у потрази. Злоупотреба или малтретирање могу довести до генерализираног немира или склоности кашењу која се често примећује код деце којој је дијагностикован овај поремећај.

Будући да АДХД нарушава способност планирања и организовања и може онемогућити управљање импулсима и дистракцијама, одрасли који су одговорни могу помоћи деци коришћењем стратегија које се баве одређеним потешкоћама тренутка и задатка. Одрасли који су одговорни требали би по свом понашању схватити да већина деце са АДХД-ом нема начина да усмерава своју изузетну енергију у високо структуиране ситуације. Такође, детета са АДХД-ом може да обради сет упутстава које се требају следити попут мермера низ канал, а кутија камења се спушта низ падину. И перцепција и контрола ситуације могу бити потпуно различити за дете са АДХД-ом.

Није изненађујуће да су избегавање, заборав, прокрастинација и прекида понашања виђена много чешће код деце са АДХД-ом. Већини ученика потребна је помоћ при разбијању корака и организацији задатака, заказивању рада и подсетницима уграђеним у план. Лијекови помажу малој дјеци са АДХД-ом да се фокусирају и боље управљају својим животом, али то је лијечење, а не лијек, и не треба заузети мјесто подршке и смјештаја какав свако дијете с АДХД-ом заслужује.

Једини изазов већег од АДХД-а у дететовом животу је одрасла особа одговорна за инсистирање да се симптоми уместо тога приписују лењости, неодговорности, безбрижности или лошем ставу. Иначе, прељубазни људи сувише често наилазе на оцену детета које се, ни по својој кривици, не могу концентрисати или присуствовати задацима или испунити неразумна очекивања. Они можда не схватају да ученици са АДХД-ом много више личе на своје вршњаке којима су потребне наочале или контакти да би били успешни у школи. Баш као што не смију бити исмевани блиски студенти због немогућности гледања у учионици без наочала, тако се и ученицима са АДХД-ом не би требало ускраћивати показивање симптома њихове инвалидности. Наравно, ниједног студента из било ког разлога не би требало задиркивати или подвргавати сарказму од стране одраслих или колега. Едукација је сувише важна да би га се рушили безосећајни насилници.

Наравно да је природно да се одрасли осећају фрустрирано када се чини да дете не слуша упутства, а затим не успе да испуни задатак који је детаљно описан. Они можда неће узети у обзир огромну количину менталног напора који је потребан детету или тинејџерки са АДХД-ом да планирају, започну и заврше школски пројекат или чак да прате залихе потребне за његово креирање. Није необично да задатак буде потпуно заборављен, без обзира да ли је завршен или не.

Појединци са АДХД-ом можда нису на истом развојном, социјалном или емотивном нивоу као њихови основни вршњаци, па очекивања да буду у току са учионицом истогодишњих ученика могу бити посебно стресна. Неки наставници су открили да укључивање ученика са интелектуалним тешкоћама користи њиховим основним разредницима, као и онима са АДХД-ом, јер се појединачни стилови учења поштују и прихватају, а наставни план и програм прилагођава се појединцу.

Тек је последњих година препознато да студенти са хендикепом у развоју попут Довновог синдрома имају двоструку дијагнозу АДХД-а или другог неуролошког стања који имају користи од додатне подршке и смештаја. Када почастимо свако дете због његових јединствених талената и способности, много је вероватније да ће сваки ученик имати користи и у академској и у друштвеној мери.Свако дијете и тинејџер с АДХД-ом заслужују подршку и охрабрење које су им потребне да би нам показали свој истински потенцијал.

Прегледајте у својој јавној библиотеци, локалној књижари или мрежном продавачу књиге попут књига: Водич за преживљавање за децу са АДД или АДХД, Воден на дистракцију (ревидиран): Препознавање и суочавање са поремећајем дефицита пажње или Радна књижица АДХД за децу: Помоћ деци да стекну Самопоуздање, друштвене вештине и самоконтрола (тренутна помоћ)

Око 1/3 деце са аутизмом такође има симптоме АДХД-а, каже студија објављена ове недеље
Аутизам и АДХД могу имати "генетско преклапање"
//ов.ли/лМки0

Савети за родитеље за девојчице са АДХД-ом
//тиниурл.цом/л5и44гд