Идем у Мадураи за мог доктора доктора Вива
"Хух Марииун, твоја вива је заказана за 13 у 11х", протресао је глас мог водича низ линију једно вече, пре само неколико дана. „Озбиљно?“ „Питао сам прилично изненађен јер сам поднео тезу 2015. године и то је прошло скоро две године након што је позвана на коначну одбрану Виве.
Скоро да сам одустао и нисам очекивао да ће се изненада појавити, посебно након што су стигли моји планови за путовање у САД. Ишао сам да видим потпуно ново унуче дете и тако сам унапред резервисао своје путовање. Новембар је био пред нама, а ишао сам једном кад је прошао мој семестар на факултету.

Инфект Готово сам заборавио ситнице моје тезе и добро, то би значило да седим сатима и преправим читаву ствар у глави да бих могао то да откријем на Виви. Сву различиту квантитативну и квалитативну анализу, медијске теорије које сам користио, посебно нове, радио сам како бих дошао до својих сазнања. Све је требало прегледати и научити довољно добро да одржи предавање у трајању од 45 минута са 45 слајдова као ППТ.

Одлично радим с ППТ-овима јер морам да направим један свакодневни, а готово свакодневни за час. Тако сам сео и почео са радом и за три дана, био сам спреман за пут. Паковање за долазак у Мадураи увек значи да морам да спакујем сваку ствар која ће ми требати за моје дане тамо. То је разлог што се кампус налази на 45 минута од града и у кантини се налази нешто нејестиве, зачињене хране, која је 2 км од пансиона са факултетима у којем живим.

Прво што долази је мој мини електрични чајник. Без тога сам изгубљен. Затим све остало иде прилично лако - врећице чаја, млеко у праху и сок и шоља, тако да сам се побринуо за мој напитак. Сапун, шампон, пешкири и друге тоалетне потрепштине, укључујући најважнију четкицу за зубе. Прекривач, јастучница и горња фолија за кревет јер не знам ко је спавао тамо пре мене! Доње и одећа иду у следећој и спаваћој одећи. Никада не перем своје малишане, само их носим довољно да их вратим назад.

Сви важни пуњачи за телефон и пуњачи за лаптоп долазе коначно, заједно са свим пажљиво провереним лековима док сам дијабетес. И наравно, пажљиво напуним торбу својим чешљем и готовином, као и својом важном возовницом за Волво аутобус.
Па зашто онда морам да пакујем тако пажљиво? Морам да направим да останем у Пансиону Факултета у кампусу, далеко од главног градског средишта и овде се не може добити ништа, ако се заборави. Ипак сам заборавио да донесем чајну кашичицу после неге и имао сам визије мешања чаја прстом. Али, срећом по мене, заштитар је великодушно позајмио своје, тако да сам добро.

Сада после једног дана у кампусу срећан сам јер мој чајник функционише сасвим добро, мој чај има сјајан укус. Пецива са сиром које сам донела савршени су доручак и наранџе ће ми бити довољне за цео боравак. Шалица о резанцима и конзервираним кобасицама, дођите ми до ручка и вечере. Само јабуке са кремом од јабуке које сам донела мало су се оцвале, али кога брига, седео сам и јео оцвађене и биле су у реду.

Паунови и веверице долазе да провере шта сам избацио. Што год оставе, уситнит ће се са земљом, тако да не осјећам стрес због запрљања мјеста. Старац на вратима ме радује годинама и планирам да му оставим ћебе и тоалетне потрепштине кад завршим. Осјећа се хладноће у овој Мадурајевој врућини.

И мој муж је имао исто искуство као и ја, док сам долазио у кампус, у јавном аутобусу. Диригенту је дао 50 за своју карту. Диригент му је вратио новчаницу од 40 динара и једну рупију! Да, људи су овде искрени и једноставни и ми у томе уживамо из Карнатаке где се неко време мора борити са питањима поштења.

Видео Упутства: Беслан. Помни / Beslan. Remember (english & español subs) (Април 2024).