Биографија Схојуро Иамауцхи

• Април 29, 2024

Схојуро Иамауцхи радио је у пољу анимеа и као кључни аниматор и као директор анимације током отприлике 30 година. Иамауцхи је започео у индустрији анимеа у компанији Ох Продуцтион. Његова прва заслуга је Јацки, који је пројекат на којем је радио 1977. за Ниппон Аниматион. Око 1983. године Иамауцхи се пребацио у Галлоп, и управо је у тој компанији радио неке кључне анимацијске радове на неколико филмова Студио Гхибли.

1970-их Иамауцхи је радио само као главни аниматор. Његови кључни заслузи аниматора за ту деценију укључују рад на Цонан, дечак у будућности (1978), филм Лупин ИИИ: Мамо тајна (1978) и филм Лупин ИИИ: Дворац Цаглиостро (1979).

Осамдесетих година прошлог века Иамауцхи се бавио кључним анимацијским радом, али током те деценије радио је и као режисер. Као главни аниматор његове заслуге укључују: Лупин ИИИ телевизијске серије (1980), Јаринко Цхие (1981), филм Урусеи Иатсура: Само ти (1983), а Схерлоцк Хоунд филм (1984), филм Урусеи Иатсура: Беаутифул Дреамер (1984), филм Камујски бодеж (1985), филм Лупин ИИИ: Легенда о Вавилонском злату (1985) и филм Граве Фирефлиес (1988). Током 1980-их Иамауцхи је доведен да помогне анимирати 60. епизоду филма Урусеи Иатсура аниме телевизијске серије; од њега је затражено да помогне у обнови торња са сатом Лупин ИИИ: Дворац Цаглиостро за пародију злогласне сцене тог филма.

Као режисер анимације, његове заслуге из осамдесетих укључују: Кашика Оба-сан (1983) Схерлоцк Хоунд телевизијска серија (1984), Анимирана три мускетара (1987), Китеретсу Даихиакка (1988) Еванђеље за један килограм ОАВ (1988) и Мирацле Гиантс Дому-кун (1989).

У 1990-има, Иамауцхи је пружио кључну анимацију за Фујико Ф Позориште Фујио но СФ Танпен (1990) и Принц Мацкароо (1998). Радио је и као директор за анимацију Принц Мацкароо. Иамауцхи је 1996. такође обезбедио дизајн ликова за Коцхира Катсусхика-ку Камеарикоуен-мае Хасхутсујо.

У 2000-има Иамауцхи нема заслуге за режисе за анимацију; током те деценије радио је као кључни аниматор. Као кључни аниматор радио је на филму награђеном Академијом Дух у гостима (2001), АТАСХИн'ЦХИ (2003), филм Коцхира Катсусхика-ку Камеарикоуен-мае Хасхутсујо: Тхе Мовие 2 (2003) и Кава но Хикари (2009).

Нажалост, Схојуро Иамауцхи преминуо је у уторак, 24. августа 2010. Међутим, узрок његове смрти није познат.