Свети рат

• Април 29, 2024

У новембру 1095. године у француском граду званом Цларемонт, папа Урбан ИИ прогласио је нови свети рат против ислама ради контроле над Јерусалимом. Насиље је деловало у контексту Светог рата, идеја да је убиство грешно или морално погрешно уклоњена јер је ово дело Божје. Када су крсташи коначно стигли до одредишта, убијали су људе неселективно и напустили место обасјано телима и крвљу. Ово је био почетак двостепеног рата између крижара и џихадиста. Овај свети рат још увек бесни само се данас назива тероризмом.

10. поглавље, стих 98
Свака заједница која верује сигурно ће бити награђена за веровање. На пример, људи Јоне, када су веровали да се ублажавамо понижења и одмазде који су претрпели на овом свету, и учинили смо им просперитетним.

Људска бића се никада неће сложити у којој је религији Бог признат као Његова, јер сви ми имамо свој однос с Богом. Сви смо рођени са свешћу о Богу и док напредујемо кроз живот на Земљи, дата нам је шанса да одаберемо коме се покоравати, коју религију и којим путем да идемо. Они од нас који верују у Бога и одлучили су да га обожавају, боре се против свог Светог рата.

Покретање Светих ратова за поседовање земље, ресурса или моћи начин је влада, диктатора и монарха, то је и начин на који они контролишу људе. Људи прихватају то ако неко на власти каже: "Идемо у рат!" кажу да су зато што знају нешто што ми немамо. Рат је начин за смањење броја становника и преуређивање вршњачког поретка. Рат је скретање са онога што се заиста догађа људском роду.

Борба против Светог рата на сопственој територији и за своју душу врло је другачија ствар. Ову битку води свака људска душа са Сотоном и његовим потомцима. Да су сви одбацили сотону не би било хаоса или рата, али је Сотонино највеће достигнуће та да људска бића забораве и негирају да он постоји.

Сотонина улога на Земљи је да узме са собом пакао душе свих оних људи који одбацују Божји пут. Бог прашта, али идолопоклонство је неопростиво ако наставимо да идолитизирамо нешто уз Бога док не умремо. Сотона нас тера да заборавимо Бога и идолизирамо сопствени его. Да бисмо преживели овај свети рат, наредио нам је да убијемо свој его и потпуно се подредимо вољи Божјој. Овај рат је тешко водити и многи га не преживе.

Свети рат се не односи само на политику или религију, већ на веру и негу душе. Многи од нас имали су кризу вере, позвали су га према Богу и осећали се одбачено и усамљено. Бог никада не одбацује никога од нас ако га ми сами молимо и хвалимо, али Сотона нам пада на памет и уместо тога заборавимо и тражимо утеху у земаљским задовољствима.

Људска бића су слаба вољна бића и одустају када им се нађе и најмања препрека. Очај је сотонино игралиште, никад не препуштајте очају, на крају сваког тунела постоји светло и Бог је увек ту.

Свети ратови вођени да би се наше душе приближиле повратку Богу су тешки путеви за ход, али ратови вођени ради моћи над другима никада неће успети; само смрт побеђује. Свети рат је ваша духовна борба за праведност.

10. поглавље, стих 100
Ниједна душа не може да верује, осим у складу са вољом Бога. Јер Он проклиње оне који одбијају да разумеју.