Ловачке играчке Суннивале 'Р' нас


Тридесетак километара јужно од Сан Франциска, на месту некад прелепог воћњака јабука и огромног ранча у власништву Мартина Мурпхија млађег 1800-их, постављајући се међу бетон и асфалт, налази се уклета продавница играчака 'Р' Ус.

Мартин Мурпхи млађи и његова породица били су ирски имигранти, и врло вероватно прва породица која се настанила у долини Санта Кларе која је знала енглески. Мурпхи је имао неколико деце, укључујући ћерку Елизабетх, прво бело дете рођено у Калифорнији. Име јој је дала Елизабетх Иуба јер је неколико људи из њиховог вагона на западу било снега у близини реке Иубе када се она родила.

Мурпхис је заправо саградио кабину у Сијера Невадасу, где је Доннер странка боравила током својих трагичних околности.

1849. године, Мурпхи, Јр. Купио је шпанску земљу за 5000 хектара и изградио Баи Виев Ранцх. Оснивач Суннивалеа, Мурпхи је основао прве воћњаке у том подручју, увео нову пољопривредну опрему и помогао у постављању првих школа.

Следећих година породица Мурпхи је урадила веома добро за себе и за своју заједницу. Породица Мурпхи је 1953. продала ранч граду Суннивале.

Садашња продавница је изграђена 1970. године и, према досадашњим и садашњим запосленима, прогањана је од када се отворила.

Приче о играчкама које лете са полица, купаонске славине које се укључују и искључују, а додирују их или имају дугу косу, кад никога нема око себе, понављају многи бивши запосленици.

Радници би складиштили све играчке, не остављајући ништа на пролазима кад би отишли ​​кући преко ноћи. По доласку следећег јутра, пронашли би бицикле, књиге и лутке разбацане по свим крајевима. Послодавци су узимали здраво за готово да су духови били активни током ноћи, а запослени нису криви или укорјени за то што нису радили свој посао.

1978. године Псицхиц Силвиа Бровн, списатељица Антоинетте Маи и ​​фотограф су провели ноћ у продавници.

Браун је видео високог и мршавог човека са шведским нагласком. Тврдио је да се он зове Јохнни или Ионни Јохнсон. Рекао је да је из Пенсилваније (првобитно из Скандинавије), а путовао је на запад 1800-их радећи као проповједник кола све док га борба са енцефалитисом није оставила ментално угрожена.

Затим је отишао да ради као унајмљени радник на ранчу Мурпхи. Градјани су га звали "Луди Џони" због свог чудног понашања. Развио је заљубљеност у Елизабетх Иуба Мурпхи, а срце му је било сломљено када се удала за адвоката Виллиама Тааффеа из Бостона и одселила се. Рекао је да чека Бетх.

Елизабетх је умрла пре Јохннија 1875. у 31. години. Раздвојила се од свог супруга Виллиама и живјела с родитељима у то вријеме. Виллиам је умро девет месеци пре Елизабетх, а њени родитељи су одгајали четворо деце.

Џони Џонсон умро је као старац 1884. године када је ранио ногу секиром док је секао дрва и искрварио поред смрти. Продавница је саграђена на локацији старог бунара. Занимљиво је да се, када га види дух, појави као много млађи човек.

Извори:

Хауцк, Деннис В., Хаунтед Плацес: Национални именик. НИ: Пенгуин Боокс. 1996.

ввв.хаунтедхонеимоон.цом/хаунтедплацес/хаунтедтоис.хтмл

ввв.гхостс.орг/тоисинфо.хтмл

//тхесхадовландс.нет/фамоус/тоис.хтмл

//ввв.херитагепаркмусеум.орг/тимелине.хтмл

ввв.рецорднет.цом „Потомак Мурпхија води пут градског фестивала“ 10. марта 2006
Дана М. Ницхолс