Прослава црне историје

• Може 2, 2024

Како смо ушли у фебруар месец, ушли смо у националну прославу Црне историје. Или, као што је председник Буш пре неколико година дао мандат, Национални афроамерички месец историје. С обзиром на то како смо толико разнолики као народ, из разних делова света, а не само из Африке, Црна историја делује све више. Прослава свих људи у боји из бројних делова света.


Много тога за слављење

Сигурно је рећи да је прослава месеца црне историје 2009. започела неколико месеци раније, почев од 4. новембра 2008, када је изабран први председник Афроамериканаца. Избор председника Барацка Обаме поставио је тон не само црнцима, већ и многим земљама широм света. То је изазвало код многих Американаца, али посебно црнаца, осећај наде и поноса и остварење сна који су имали многи преци и мајке. Избором председника Обаме уследио је колективни уздах. Један који је рекао: "Ми то заиста можемо!"

Чини се да је ова година са собом донијела бројне прекретнице и повод за славље. Прославили смо живот и рођење др Мартина Лутера Кинга млађег и свих оних који су се борили за грађанска права. Остварење сна остварено 20. јануара, инаугурацијом председника Обаме. И прослављајући 100 година НААЦП-а - Националног удружења за унапређење обојених људи. Каква година транспарента. Какав начин за почетак нове године, испуњене обновљеном надом и ускрслим сновима.

Ипак, на овом путу остварених снова и нада био је већ дуг пут. Многи су изгубили живот на путу ка слободи и једнакости. А борба није готова. И даље слиједи. Међутим, прослава се може наставити због учињеног посла и стечене снаге за посао који треба наставити.


Освртање

У остварењу сна који се остварио; пророчка реч испуњена, можемо се осврнути на историјске исказе многих живота који су допринели успостављању Америке, и живота у којем неки од нас сада уживају, постигнуте слободе и радости у потрази за срећом. Иако су многи савладали, има још много оних који се и даље боре. Борба није готова, или је рат победио све док СВИ нису превазишли, и имају потпуно исте могућности.

Кроз нашу историју били смо састављени од народа да, иако су им сломљена леђа, одузети животи, раздвојене породице, остао је неодољив осећај поноса и одлучности и несносна нада. Та иста нада и упорност поноса и одлучности су потребни да се и даље досегне свака боја у боји и изврши промена у њиховом животу. Није довољно да то направи једна особа. Јер си не можемо приуштити да се одмарамо на ловорикама постигнутог јуче - морамо наставити да радимо на томе да оно што је изграђено и постигнуто остане ојачано снажним темељима и структуром. Подучавањем оних који следе, истој радној етици, моралу и важности у препознавању и опоменивању наше прошлости, богате историје коју она пружа и живота који су све омогућили.

Током овог месеца и следећих месеци који следи, Афроамеричка културна страница позива вас да проверите канал Црне историје на овој страници. Тамо ћете моћи пронаћи неке дивне везе до места која славе Црну историју, и чланке написане да прославе многе животе наших предака. Желимо да се сетимо шта нам је дато и да знамо одакле долазимо. Толико смо постигли, и још много тога што ћемо постићи.


Није тако дуго

Током 1992. године, за време државе Црна Америка, Џон Е. Џејкоб, извршни директор Националне урбане лиге, одржао је заковице. Било је то након избора председника Вилијама Клинтона. Господин Јацоб одржао је дубок говор о стању Црне Америке и ономе што је сматрао кључним за промену.

Господин Јацоб категорисао је стање Црне Америке као једно од „тмурних очаја, којима се супростављала нова нада“. Изјавио је да је очај дуго укоријењен у ефектима дуге, ослабљујуће рецесије која је многе црне породице довела дубље у сиромаштво и умањиле и већ стајале могућности запошљавања.

Даље је изјавио да се нада темељи на избору нове администрације која се залаже за планирање другачијег курса за нацију и на тежњи ка оснаживању кроз саморазвој у афроамеричкој заједници. Такође је изјавио да према променама морамо радити заједно са сталном надом. Упутио је да многи то раде и охрабрио их да то раде све док циљ није у потпуности остварен.

Много тога се променило и остало је исто од тог говора. Ово је час нове администрације и час који нада јако живи. На нама је као заједници да заједно радимо на променама.

Данас

У ваздуху има наде. Потпуно ново век, са потпуно новом администрацијом суоченом с истим кушњама и очајем, са већом тежином. Ипак имамо исту наду, ако не и јачу у ономе што је остварено.Док славимо месец црне историје, морамо разумети да то није само црна историја, већ и америчка историја.

Наилазимо на оне који су нам утрли пут. Стојимо на раменима дивова који су се трудили, знојили и умрли да бисмо по рођењу стекли оно што је било својствено нашем. Направили смо напредак као народ кад смо се окупили и рекли „Да можемо“. Сада морамо напредовати уназад, како бисмо учврстили промене које смо направили и којима смо се надали и за које смо се толико трудили. Морамо наставити да тежимо напријед и да као народ дођемо до циља. Прослава и сећање на животе оних који су прошли раније, стварање Црног месеца историје не само да је неопходно, већ и америчке историје.

Видео Упутства: ИН4С: Ђуришићи неће одустати од свог земљишта (Може 2024).