Говор мржње је грађанско право

• Може 5, 2024

С обзиром на то да су изборне грознице ухваћене у медијима са обе стране прилазног пролаза, а кад су лажне презентације раширене, поштено је да помније погледате говор мржње. На крају, противљење противника и политичких кандидата од стране њихових противника поприма посебно ружне окрете, и да неко не заборави ноове обешене са дрвета, што је омогућило позадину за више расно оптужених изјава него суђење Суду, блиски поглед слобода говора је у ствари потражња.

Колико је тешко прогутати оне који су згрожени деградирајућом реториком која изгледа изругује на религиозно убеђивање кандидата, пол, морални став и политичка мишљења кандидата и намерава да извештава о „чињеничним“ неутемељеним оптужбама које су подигнуте против радио талк емисије домаћини у настојању да се укључе у активно тркачко мамац, говор мржње - који обухвата све ове активности - заиста је заштићен Првим амандманом Устава Сједињених Држава.

Обухвата огласе који се приказују у новинама, интернетске блогове који прикривају ријечи из контекста и књиге мржње због којих они који се не баве партијским партијама (било које од њих) изгледају попут посаде на броду будала. Стога можете дати готово било какву изјаву о било чему, ма колико били грозни, погрешни и неутемељени и избећи то.

Многе друге земље су покушале да умање говор мржње, а Немачка као и Ирска воде човек оних друштава која штите мањине било које врсте од клевете. Сједињене Државе су задовољне одговорима на гадости који су одговарали на гадне испаде и, наравно, парнице, чинећи лидера слободног света да изгледа и понаша се више као непомично дете у песковнику него у земљи која поставља тон који други прате.

Ипак, да ли је заиста мудро одредити ограничења Првим амандманом, чак и ако би они умањили случајеве говора мржње? Да ли се нешто може постићи од ограничавања изрека слободне штампе (без обзира колико ситни и смешни наслови изгледају на тренутке) када се сетите да се у диктатури цензура увек фокусирала на оно што је дозвољено за конзумацију шире јавности ?

Штавише, није ли истина да је говор мржње једне особе једноставно нечије друго, искрено према мишљењу доброте? Где повлачите линију за разликовање непоштеног изражавања мишљења од погрдних изговора који желе изобличити и поделити? Да ли кршћански кредо „Исус је Господ“ није говор мржње према некоме ко вјерује у Аллаха? Ипак, није ли истовремено и део слободе вероисповести то што је могуће да изнесе то веровање и приватно и јавно? Дакле, да ли би превара и ублажавање оног за што се може рећи да нема далекосежне последице које не утичу само на један аспект живота, већ и на читав низ других?

И последње, али не најмање важно, суочите се са тиме: увредити се за нешто што се каже, лични је одговор у потпуности произвољан. То би могло узроковати да се подижу ваше коцкице због ПМС-а, вјерског одгоја или кратковидног политичког нагињања. Срећом, слобода говора (укључујући говор мржње) не изједначава се са слободом од последица, па жива блогосфера на мрежи шаље залете мржње у свим правцима и без обзира на то шта вас увреди, сигурно ћете наћи оне који су увријеђени као увријеђени који ће слажете се са практично свим у шта верујете.

Дакле, ако волите гаи басхинг, антисемитизам, трчање по трци, расизам, мизогинију, мржње људи или се нађете у Коол-Аид линији било политичке или десне, или левице, говор мржње је ваше уставно право. Имајте то на уму (али упамтите да остали који гледамо вашу реторику нису импресионирани и не мисле да сте цоол, паметни или убедљиви)!

Видео Упутства: ИН4С: Суђење Србима у Црној Гори. Не постоји право на неистину. (Може 2024).