Двострана кохлерова имплантација

• Може 21, 2024

До краја 1990-их могло би се рећи да је кохлеарни имплантат још увек у фази развоја. Иако је дошло до масовних унапређења технологије, уређај који је обрађивао звук је и даље релативно велик и носио се на телу са кабловима који су се спајали са имплантатом на глави. За то време ретко је неко примио имплантат у обе уши (двострана имплантација) делимично због гломазне технологије али и зато што се сматрало да је, глухим, слух једним ухом довољан.

Са појавом микро рачунарске технологије многи уређаји, слушни апарати као и говорни процесори Цоцхлеар Имплант, постају мањи; софистицираније и нуде веће могућности слуха. Ове промене значиле су да би људи могли олакшати слух у оба уха далеко лакше и практичније.

Већина слушних стручњака препоручује да се помогне обе уши слушним апаратом, али у великој мери медицинска професија сматра „једно ухо слухом“ са Цоцхлеар имплантатом, довољним. Са побољшаном технологијом и мањим, погоднијим процесорима, они који не могу да користе слушна помагала, одлучују се за двостране Цоцхлеар имплантате да чују онако како је природа намерила.

За многе људе одлука о кохлеровом имплантату је тешка. Забринутости за овај први имплантат укључују ризике повезане са операцијом и анестетиком, као и опажене нелагодности и болове после. Али други аспект такође улази у игру; страх од непознатог: Да ли ће имплантат успети за мене; да ли ћу моћи да чујем? Колико ћу добро чути? Како ће звучати? Хоћу ли бити горе него раније? Да ли ћу осјетити неуспјех ако не успије? Да ли чак желим да то ради? (Након што су многи од нас научили како да изађу на крај са слухом.) Шта ће утицати на моје везе ако је поново могу чути? Да ли ћу користити телефон, гледати ТВ, ићи у биоскопе, слушати радио, уживати у музици? Ја ни за једну нисам могао ступити у контакт са тим како је то чути. Нисам се могао сјетити када је слух био 'узети здраво за готово', тако да сам имао страх да могу поново да га чујем.

Ниједан од мојих страхова није остварен и већ седам година имам савршено адекватан слух. Сада знам резултате и живио сам са уређајем, разумевајући како ми то функционише. Тестови показују да не могу добити бољи исход из првог имплантата. Чујем и разумем 100% у свим тестовима говора. Потребно ми је само 3 дб (децибела) повећања јачине да бих разумео говор у позадинској буци и препознао звукове из околине. Дакле, други имплантат не може да ме више чује, јер већ чујем све.

Доношење одлуке о другом имплантату мора стога бити засновано на различитим критеријумима. Недавно сам донео одлуку, али зашто?

Прво и најважније је финансијска накнада. Без личних средстава или уплаћеног чланства у Фонду здравственог осигурања, нема шансе да ја (и већина других људи) добијем други имплантат.

Овај пут се сваки страх једноставно заснива на операцији и ризицима који су повезани са тим. Након што сам то већ прошао знам да ће ово бити минимално, у најгорем случају неколико дана. А ја се не плашим исхода. Чак и ако случајно други имплантат не успе, сигурно нећу бити лошији. Знам како ће то звучати. Разумијем да је процес учења добар слух и потпуно очекујем сличан исход у разумијевању говора и звука у ново имплантираном уху.

Од другог имплантата не можемо очекивати да удвостручи слух, али оно што можемо очекивати је боља локација звука, лакше слушање, јер су два ушију боља од једног, као и бољи квалитет звука. Надам се такође да ће музика звучати боље (мада је већ драга). Волим да чујем и желим да чујем онако како је природа намеравала. Не могу се сетити да сам икада чуо са два уха и узбуђен сам изгледом.