Весак - Прославите рођење и живот Буде

• Април 26, 2024

Такође познати као Висаках Пуја, Буда Пурнима или Буда Јаианти у Индији, Бангладешу и Непалу, Висакха Буцха у Тајланду, Пхат Дан у Вијетнаму, Ваисак у Индонезији, Весак (Весак) у Шри Ланки и Малезији и Сага Дава у Тибету, ово је дан да прославимо рођење и живот Буде. Слави се на пун месец маја. Прослављамо његово рођење и на данашњи дан када је имао 35 година дошао је до просветљења тада 45 година након што је преминуо. Да би прославио овај дан, будисти се захваљују и захваљују Будди за његова учења и његову доброту.

Овај дан обележава много различитих начина. Будистички жртвују дан показујући великодушност, радећи опсежно истраживање, проводећи време у Троструком драгуљу. Будисти такође могу постити на овај дан или јести само један или два оброка. Једноставна хаљина, без накита, колоњске воде итд. Такође нас охрабрују да се суздрже од убистава било које врсте, посебно овог дана. На овај дан ће готово сви будистички учествовати у вегетаријанским оброцима. У Шри Ланки влада има продавнице пића и клаонице које су законом затворене два дана.

Амиса-пуја (материјални омаж) може се приказати нудећи цвеће, запаљене свеће и тамјан. Постављање цвећа, свећа и тамјана подсећа нас да баш као што цветно венење и свећа и тамјан на крају сагоревају и умиру, тако је и живот подложан пропадању и уништавању. Патипатти-пуја (практицирање очајања) обавља се кроз проводећи већину свог дана у медитацији и размишљању о Будим учењима. Буда је провео много година у стању медитације, жртвујући један дан нашег живота попут њега, приближиће нас и ближе просветљењу.

Други начин да се обележи овај свети дан јесте усрећивање људи. То се може постићи послуживањем хране гладним, посећивањем старачког дома и провођењем времена читајући становнике, помоћи у чишћењу и украшавању храма, чишћењу паркова из околине, итд.

Буда је такође био врло специфичан у погледу тога како му одајемо почаст. На његовом смртном кревету је један од његових ученика плакао јер је био тужан што је Буда био на путу да умре. Буда је тога дана учио да не плаче и да тугује због проласка. Овог дана сви су требали сматрати Буду својим учитељем од тог дана па надаље, не само да му требају поклонити свеће, тамјан, цвеће и великодушна дела како би друге око себе учинили срећним већ опет изјављивали да ће тежити ка најбоље од њихове способности да следе његова учења, да стабилизују свој ум и да теже ка миру и хармонији у свет око себе.