ВАВА - Републиканци изневере кћери Земље

• Може 5, 2024

Индијанке трпе неке од највиших стопа емоционалних превирања и једна су од најмањих брига у овој нацији. Неуспјех Конгреса може се посматрати као почетак духовне битке за прве Американке.

Закон о насиљу над женама донесен је у закон 1994. године, а урадио га је уред тадашњег сенатора Јое Бидена, уз подршку широке групе заговарачких група. Обнови Закона против 2012. године супротставили су се верски републиканци који истосполне парове оцењују недостојним заштите и помоћи у складу са законом. Њихова пресуда и непријатељство такође ускраћују заштиту од илегалних имиграната и домородаца који живе на резервацијама. Овај отворени приказ мржње и нетолеранције довео је до окончања предлога закона после 18 година на снази.

Старосједилачке жене посебно трпе насилни криминал по неким од највиших стопа у Сјеверној Америци. Једно регионално истраживање које су спровели истраживачи са Универзитета у Оклахоми показало је да су готово три од пет жена Индијанца напале супружника или интимне партнере. Поред тога, недавно истраживање Центра за контролу болести открило је да је 46 процената жена Индијанца током живота доживело силовање, физичко насиље и / или децкање од стране интимног партнера. Заговорници племена кажу да има безброј више жртава насиља у породици и сексуалног напада, чије се приче можда никада неће испричати.

Многи од насилника урођеника су мушкарци који нису индијански. Пречесто мушкарци који нису Индијанци који туку своје индијанске жене и девојке остају некажњени јер племена не могу процесуирати неиндејчане, чак и ако преступник живи у резервацији и ожењен је чланом племена. Спољне агенције често су предалеко од резервација или им није приоритет да помогну.

Конгрес је одлучио да не подржи борбу за затварање овог недостатка надлежности у систему кривичног правосуђа. Изгубљена је шанса да племенима дају овлашћења да преступницима одговарају за њихове злочине над домородачким женама. Предсједник Обама подржао је кораке ка побољшању ефикасности и ефикасности система племенског правосуђа и пружио додатне алате племенским и савезним тужиоцима за рјешавање породичног насиља у индијској земљи. Иако предсједник Обама снажно подржава мјере које ће правду донијети Индијанцима, чини се да ускопућански републиканци у Кући блокирају сваки његов потез за помоћ и заштиту најугроженијих људи ове нације.

Потпредседник Биден често је говорио да је доношење Закона о насиљу над женама 1994. године законодавно достигнуће на које је највише поносан у својим дугогодишњим сенатима. Надамо се да ће се за жртве данас и за будуће генерације обећања о прекиду насиља над женама моћи поново активирати и испунити повратком на Традиционалне начине наших предака. Читав живот сматран је светим, нема потребе за феминисткињама, није потребно да мушкарци доминирају, улоге обоје су биле дефинисане, поштоване и вредноване.

У традиционална времена знало се да опорављање од насилних ситуација захтева регенерацију Духа. Данас се овај облик духовног, мултидисциплинарног, природног излечења сматра софистицираним. Често се назива холистичким излечењем и практикује се и проучава у елити западног света. Међутим, наше домородачке сестре из прошлости морамо се захвалити на томе. Препознали су моћи исцељења у својим телима и према њима се поступали са великим поштовањем. Осјећали су да је моћ исцељења дар који им је поверио Створитељ и веровали су да људска снага и снага потичу од Мајке Земље и свих живих бића.

Индијанке су дубоко веровале у духовну компоненту исцељења. Молитва, визуализација и разне церемоније оздрављења ојачале су тело, као и ум и емоције, олакшавајући опоравак. Међутим, за ћерке Земље био је дуг и трагичан пут из раних времена целовитости и самовредности.

Где је отишао свети Дух исцељења наших предака? Њихова заоставштина живи и очајнички је треба поново активирати и његовати изнутра у нама, посебно зато што помоћ извана не стиже.

За превише домородачких сестара данас је пут злостављања и насиља исти пут који су искусиле њихове велике, велике, баке колико је откривен нови свет. Циклус злостављања и виктимизације се наставља док се игра историјска траума. Физичко злостављање доводи до емоционалних немира што доводи до болести у телу. Ипак, постоји нада да се лична моћ, виталност и благостање украдени од првобитних кћери Земље могу данас вратити у нас, једно у друго срце. Заједно започињемо нову битку, не на терену или у судницама, већ унутар царстава Духа.