Морални релативизам и Библија

• Може 2, 2024

Када се појаве питања моралног императива, имам пријатеља који воли да се у шали информише да ме као атеиста не веже ниједан морални кодекс и да зато могу радити шта хоћу. Ако ме нервира колега, слободна сам да га забијем у леђа или га ударим аутомобилом, из разлога пријатеља. Исто тако, ако сусед поседује кућу или возило за којим жудим, слободан сам да га узмем за себе. Што се тиче одржавања суботе свете, очигледно сам ја и остали атеисти једини којима је дозвољено да раде на тај дан (због чега се поставља питање зашто толико хришћана ради недељом). Према мом пријатељу, атеисти су слободни да се понашају себично јер се не плаше одмазде Бога.

Једна ствар која ме мучи у овом образложењу је импликација да је извор људског морала послушност ауторитету и страх од казне. Па ипак, чињеница да правимо разлику између законитости и морала показује да ауторитативно изговарање само по себи не чини и делује морално или неморално. Да јесте, чињеница да имамо законе против дела попут убистава и крађе и да су они који су ухваћени у вршењу тих дела били кажњени, била би довољна да ми и другим атеистима пружим обавезујући морални кодекс. Али очито није. Иако закони често одјекују дубоким моралним убјеђењима, постоје многи случајеви у којима они то нису. Повезаност закона и морала далеко је апсолутна.

Чак ни тврдња да Божје постојање изван времена и простора обезбеђује да је морал апсолутни не држи воду. Нехришћанима, много тога што пролази за морално понашање у Библији нас остале доживљава као неморал или морални релативизам. "Не убијај", заповеда Бог. Ипак, Библија је препуна убистава које је он или у његово име осудио, укључујући убиства прворођених синова Египта. Намјерно убијање новорођенчади, јер су потомци људи са чијим се вођом не слажете, уједно је и убиство и кажњавање кривице удруживањем. Чини се да дефиниција убиства варира у складу са Божјим ћудима.

Исто се може рећи и за инцест, који није забрањен до Мојсијевог времена. Надаље, оно што је дефинисано као гријех мијења се након пада Адама и Еве и опет након Новог савеза. Али можда најопаснији пример моралног релативизма је чињеница да Бог не држи оне крштене у хришћанској вери истим моралним кодом као и оне који то нису. За некршћанина, чињеница да они који верују и прихватају Исуса као свог Спаситеља могу се буквално извући убиством, док би остали ми за још мање били осуђени на пакао, не изгледа нимало неправедно. Не бисмо се устручавали критиковати национални казнени систем који је ослобађао злочинце који су били пријатељи и заклео се за верност председнику, а остале је оставио да труну у затвору, па на основу чега би се Божји казнени систем сматрао праведнијим?

Не само да се библијски морал разликује, већ подржава и понашање за које сада сматрамо да су грубо неморално. После векова рационализације дела третирања других људи као имовине која немају своја права, ропство нас морално одбацује. Чињеница да Библија не само да дозвољава, већ и уређује ропство крши наш властити осећај моралне просудбе, као и Златно правило. С друге крајности, Библија врло често примењује казну која далеко превазилази злочин, укључујући смртну казну за рад суботом или за дете које проклиње родитеља.

Хришћани су добри у рационализацији тих недоследности, али им не би требало да рационализују ако библијски морал у први мах буде доследнији. У ствари, библијски морал је довољно двосмислен да чак и међу библијским учењацима постоји вишеструка тумачења. Уз морални кодекс који је толико тешко разумети и следити, какав смисао тврди да је хришћански морал апсолутни?

Без обзира жели ли мој пријатељ вјеровати или не, вјероватно је да ће атеисти понашати морално као кршћани. Иако атеисти можда немају књигу писама која би се савјетовала о моралним стварима, већина атеиста је вођена хуманистичким принципима и настоје да користе логику и разум, а не да прекомјерно позивају на ауторитет или емоцију приликом доношења моралних одлука. Укратко, они који подржавају хришћанску веру више нису дужни да слиједе неки одређени морални кодекс од нас осталих. И да сам добио могућност да будем окружен било онима који су вођени принципима хуманизма и логике или онима који тврде да делују у служби Бога, сваки пут бих одабрао прво.

Видео Упутства: Word Study: Khata - "Sin" (Може 2024).