Писмо председнику
Сви смо чекали да председник представи своју нову ирачку стратегију, пут према напријед из Ирака. Видели смо га како врши кадровске промене, Доналд Румсфелд, министар одбране, амерички војни генерал Јохн Абизаид, заповједник америчке Централне команде и генерал Георге Георге Цасеи, заповједник Мултинационалних снага у Ираку, замијењени су. Обојица генерала сматрали су се да не подржавају план о нападу трупа у Багдад да би се ескалирао рат. Али морамо још видјети предсједника да промијени правац, одредити пут из Ирака. Председавајућа Дома, Нанци Пелоси и лидер већине Сената, Харри Реид, не чекају да Бусх објави свој план пре него што понуди своје мишљење, упутили су писмо председнику.

Они започињу словом, пишући председнику да, с обзиром да број смрти сада прелази три хиљаде, Ирак сматрају најважнијим проблемом с којим се суочава наша држава. Дали су му до знања да резултате резултата у новембру сматрају мандатом људи за промену смера. Они предлажу да његово обраћање америчком народу следеће недеље о ирачкој ратној стратегији буде прилика за дуже кашњење корекције курса. Они изражавају забринутост што се са нашим трупама на њиховом прекиду јављају вести да верују да председник разматра политику која, као што је раније пропало, политику хитних трупа. Они, заједно са бившим и садашњим војним вођама, верују да би поновно напредовање трупа било грешка. Решење у Ираку не може бити искључиво војно; то мора бити политичко рјешење. Да ће повећање трупа угрозити Американце без стратешког добитка и поткопати напоре како би Ирачани преузели одговорност за своју будућност.

Пелоси и Реид говоре председнику о сведочењу пред Сенатским одбором за оружане службе, генералом Џоном Абизаидом, наводећи: „Срео сам се са сваким заповједником дивизије, генералом Цасеијем, заповједником корпуса, генералом Демпсеием. Сви смо разговарали заједно. И рекао сам, по вашем професионалном мишљењу, да ли ћемо сада довести више америчких трупа, да ли то знатно доприноси нашој способности да постигнемо успех у Ираку? И сви су рекли не. А разлог је, јер желимо да Ирачани ураде више. Лако је Ирачанима да се ослањају на нас који раде ово. Вјерујем да више америчких снага спречава Ирачане да раде више, а не преузимају више одговорности за своју будућност. "

Кажу председнику да је пут за почетак започињање промене мисије са борбе на обуку, логистику, заштиту снага и антитероризам, истовремено започињући постепено премештање наших трупа у наредних четири до шест месеци. Они позивају на нову дипломатску стратегију у регији и шире, како би се помогло Ирачанима да се сложе око одрживог политичког рјешења. Вријеме је да Ирачанима буде јасно да морају наћи политичко рјешење за стабилизацију Ирака. Да су Американци већ много жртвовали, скоро четири године борбе, десетине хиљада америчких жртава и преко 300 милијарди долара; време је да се рат приведе крају.

Пелоси и Реид траже од председника да одбаци било какве планове да се амерички војници продубе у дубље у Ираку, као што многи високи војни лидери не верују да ће додавање више трупа допринети успеху у Ираку. Председник воли да се окружује са људима који се слажу са њим. Каријере оних који су изразили неслагање нису добро прошли. Сумњам да ће он више саветовати Пелосија или Рееда него што има иједан други несклад. Моћ Конгреса је ограничена када је у питању рат. Прекид финансирања може угрозити трупе на терену. Ограничења у финансирању вероватно ће игнорисати председник познат по својим потписним изјавама изјављујући да неће следити мандате Конгреса. Конгрес једних снага има да се у судској позиви могу одржати саслушања, истичући неуспех председникових политика. Обавештавајући их о ноћним вестима све док јавност не чује чињеницу да нису задовољни председниковом политиком. Иако се одлучи занемарити Конгрес, он мора и даље одговарати народу, људима који су гласали за промену курса на последњим изборима и да прекомерне трупе нису промена курса, то је ескалација раније неуспеле политике.

Видео Упутства: Предато писмо председнику Србије Томиславу Николићу (Април 2024).