Кенијско ограничење на абортус
У посљедње вријеме у медијима се доста расправљало о закону о правима побачаја. Законодавци су били у тешком рату због америчког закона о реформи здравства и шта треба укључити или искључити из њега. Радећи како би то прошло неким компромисом, сматрају да Американци могу са свим живети.

Одлучио сам да погледам места у свету, где је ограничење побачаја грозан и познат подсетник колико добро или лоше имамо, иако ће обе стране тврдити, пред нама је дуг пут.

Једно од нај рестриктивнијих места на свету на абортус, ако не и највише, је Кенија.

Кенија је земља у источном региону Африке и живи преко 37 милиона људи. Преко 70% становништва Кеније је млађе од 30 година. Кенијци су претежно хришћански и своје законе о абортусу заснивају на свом чврстом уверењу да живот почиње од зачећа.

Побачај у Кенији је илегалан уколико лекар не потврди трудноћу и не представља непосредан ризик за живот мајке. У закону не постоји одредба о жртвама силовања. Прекид трудноће, чак и оне која је последица силовања, је незаконит. У Кенији такође нема одредаба за младе, трудне девојке. Ова ограничења доводе до зачуђујуће статистике земаља и потпуног непоштовања вредности живота својих жена.

Једна трећина кенијских жена умире сваке године због илегалних побачаја. Толико је жена умрло од повреда или инфекција изазваних побачајима да клиничке болнице у Кенији могу и раде легално лечити пацијенте са компликацијама после побачаја. Преко 21 000 кенијских жена годишње је подвргнуто таквој нези.

Чак и уз могућност пост-абортивне медицинске неге, у Кенији од незаконитих побачаја сваке године умре 2600+ жена и младих девојака. То не укључује број жена чија смрт или узрок смрти нису забележени.

Криза коју успорава је ограничена доступност контрацепцијских средстава за грађане Кеније већ више од годину дана. Упркос чињеници да се, кад је у питању, контрацепција даје у било којој здравственој установи бесплатно. Јасно, дошло би до пада стопе смртности мајки и броја побачаја у Кенији ако би људи имали бољи приступ превенцији трудноће.

Не узима се у обзир ментално здравље жене, чије је закон присиљен на трудноћу чак и у насилном случају силовања. Одмах њен живот сада цене нерођено потомство силоватеља. Није важно да ли трпи емоционално оштећење, свакодневно проживљавајући напад који мора да носи трудноћу. О животу жртве или њиховој менталној и емоционалној способности се не размишља. Не спомиње се нерођено оно што никада неће бити, уколико тражи илегални побачај који је чини неплодном.

Нико није учинио ништа да спаси здравље и живот 14-годишње кенијске девојчице, која је умрла након тешке повреде и инфекције од илегалног побачаја. Живела је код куће са својом врло болесном мајком, а њен отац недавно је умро. Била је последња из породице која је могла да их подржи. Остављена без других могућности, једини начин да зарађује била је проституција. Кад је затруднила, није видјела другог избора осим да тражи илегални побачај. У то време, било је очигледно да је болесна, породица и комшије никада нису потражили лекарску помоћ, из страха да ће бити ухапшени. Шта је са њеним животом? Живела је од зачећа до своје трагичне смрти у доби од 14 година. Умрла је покушавајући да обезбеди и одржи живот своје породице.

У Кенији је то коштало њеног живота.




Видео Упутства: Tesla: Water-Sports with a Model S! Frozen Lake Experiences (Може 2024).