Добро је бити краљ

• Може 5, 2024

Постоји стара изрека - "Будало ме једном, срам те било, будала ме двапут, срам мене."

Па, америчка јавност поново се завара. Срам их.

Према наводима магловитих економиста из Националног бироа за економска истраживања (што звучи као повратак старом Совјетском Савезу), најдужа америчка рецесија од Велике депресије званично је окончана у јуну 2009. године.

Реците то незапосленима. Према последњим подацима, данас је више људи без посла него што је било када је рецесија "завршила".

Моје једино жаљење је што економисти из Националног бироа за економска истраживања нису међу онима без посла.

Откако је рецесија "завршила", више Американаца је отишло у сиромашну кућу него што је изашло из ње. Не само да им недостаје посао, већ и вредност њихове имовине непрестано опада.

Ако се погледа вредност портфолија домова Америке и акција на берзи током последњих неколико година, она је смањена за 25,7 процената од јуна 2007. до последњег минимума.

Бројка је пала са 65,8 билиона на 48,8 билиона долара, што је пад од скоро 17 билиона долара! Није чудо што већина људи не осећа да је рецесија за њих готова.

Али не брини, Америка. Валл Стреет је здрав као и увијек и банкари су весели. И они на то имају свако право.

Оштри међународни банкарски прописи, такозвани Басел ИИИ, потпуно су спуштени. "Нови" прописи и даље не би подизали црвену заставу ако Лехман Бротхерс данас не пропадне.

И не долазе друге значајне промене у начину функционисања Валл Стреета. Ево неколико примера.

Валл Стреет може наставити слободно производити токсичну имовину попут хипотекарних хартија од вриједности које су замало срушиле свјетску економију.

У остатку света имају производ под називом "покривене обвезнице" који су много сигурнији. Називају их "покривеним" зато што су зајмодавци који удружују, пакују и продају ове хартије од вредности присиљени да заправо држе "кожу у игри". Од банака се тражи да задржавају основне кредите у својим билансима, а не да их бацају на несто сумњиво треће лице.

Али Валл Стреет снажно се противи покривеним обвезницама и оне овде неће бити издате. На крају крајева, зашто би банке требале да буду одговорне за кредите када могу да оставе америчке пореске обвезнике да држе торбу?

И погледајте разлику између тога како су Сједињене Државе избациле своје банке и Шведска то учиниле деведесетих.

Шведска није само избацила своје банке тиме што је влада преузела лоше дугове. Банке су извлачиле концесије пре писања чекова.

Банке су морале да упишу губитке и издају налоге влади. Због тога су банке биле одговорне. Имаоци у банкарским акцијама и обвезницама плаћали су цену колико би и требали. У међувремену, овде у САД-у, власници банкарских обвезница нису платили никакву казну и били су исплаћени у целости.

Није ни чудо што је коначни трошак шведске помоћи финансијског система износио само 2% бруто домаћег производа (БДП). Овде у САД-у смо већ потрошили 15% -20% нашег БДП-а на изузеће и трошкови и даље расту.

Постоји још једна разлика између Европе и САД-а. У Европи несретни акционари истискују шефове многих главних банака.

Али овде у САД-у, акционари имају врло мало речи о томе како неко предузеће послује. Тако да су скоро сви извршни директори који су били на месту и помогли да изазову финансијску кризу и даље постоје и настављају да прикупљају десетине милиона долара одштете.

Да, добро је бити краљ или банкар са Валл Стреета. Без бриге о незапослености у извршним канцеларијама на Валл Стреету.

Видео Упутства: The Lion King: Is Simba the VILLAIN? – Wisecrack Edition (Може 2024).