Чај Ассам и угрожени индијски слонови

• Може 6, 2024

Ассам чај и слонови

Недавна студија коју је провела индијска влада закључила је да у држави Ассам постоји значајно крчење шума за око 50% у односу на 2015. годину.

Ассам је област у којој се највећи део светског асамског чаја производи, 40% свих конзумираних Ассам чаја у свету долази из ове регије, а 70% чаја који се у Индији конзумира је из хектара Ассам.

Губитак природних шума овог подручја има значајан утицај на читав читав екосистеме Индије. Губитак шумског покривача, наводи влада, изазвао је алармантне статистике. Отприлике 800 људи убијено је у десет година између 2006. и 2016. године, што је приписано дивљим индијанским слоновима. Између 2001. и 2014. године око 225 слонова је убијено; а између 2013. и 2014. године 72 слона су убијена сама.

Слонови лутају по планинама чаја Ассам као нормалан део њихових миграција. Због губитка свог бујног шумског надстрешница, они често долазе у непосредан контакт са људима, а задирањем у њихове крајеве једноставно им оставља мање места за лутање.

Уз овај прогресивни губитак земље, чини све агресивније, укључујући и самог слона. Проповједништво на слоновима сада је постало широко распрострањен проблем. То је циклус који постаје све лошији, повећана популација, више фарми чаја, мање хране и воде заједно са измењеним путевима миграције могу бити погубни.

Узроци сукоба

Мали фармери чајевца сукобљавају се са великим и комерцијалним произвођачима чаја, при чему једни друге оптужују. Индијско удружење чаја тврди да оне мале фарме чаја које су на 20 хектара или испод тога шуме злоупотребљавају. Индијска асоцијација чаја представља велике плантаже чаја. Иако, са мало или уопште нема заступљености, мали оператер серије не пропада, наводећи да им је уствари потребан крошња стабла да би уопште били успешни као узгајивачи.

Тражим решења

Решења за суживот са слоновима неће бити лако. Смештене у округу Баксха у Ассаму постоје две мале фарме које мењају поглед света на то. Они су Бодаса Теа Фармс и они су препознати са наградом. Они уводе промене и уносе заштиту у то подручје. Фарме чаја су смештене због слонова пријатности.

У партнерству су с мрежом за заштиту животиња у природи и Универзитетом у Монтани у Сједињеним Државама. Уз њихову подршку, малој фарми чаја омогућено је да узгаја чај органским методама и додаје „оранице“ које су раштркане унутар њихове фарме чаја. Сади дрвеће попут гуаве и плода јацка. Слонови не само да воле јести ово воће, него слонови помажу у разбацивању семенки и на тај начин додатно расту дрвеће природним путем. Ова два воћа допуњују слонову исхрану. Док су слонови јели кору и гранчице пуних стабала и они су биљоједи, а не једу чај од листова.

Помажу у изградњи одрживог подручја. Фарме неће имати препреке, одводне јарке, ровове или зидове тако да је миграција слонова лакша и сигурнија. Неће бити електрифицираних ограда, жица и далековода који смањују струју и обезбедиће мноштво подручја слатких вода.

Сертификација

Мрежа предузећа за заштиту животне средине (ВФЕН) намењена је развоју производа и туризма који промовише очување угрожених и близу изумирања дивљих животиња. Интервенција ове две мале чајне фарме има и значајно је утицала на ово подручје иу смртности слонова и људској интеракцији. Они сада продају кутије са органским чајем под сертификатом „Чај пријазан слоновима“.

Универзитет у Монтани и ВФЕН покренули су сертификацију по веома строгим правилима. Охрабрују све фарме чаја да испуњавају критеријуме и траже пријатељски суживот људи и слонова. Универзитет у Монтани нада се да ће се овај приступ травнатих врста узгајати и проширити на друге плантаже чаја. Сматра се критичним за опстанак индијског слона.

С поносом су показали нову сертификацију на светској изложби чаја прошле јуна 2017. у Лас Вегасу Невада.