Епидемија самоубиства ветерана?

• Може 2, 2024

Последњих неколико месеци у медијском етеру се врти питање везано за "епидемију" самоубистава од повратка ветерана ОИФ-а и ОЕФ-а. Студија вести ЦБС-а везала је ову статистику,

"2005. године, на пример, ... било је најмање 6.256 самоубистава међу онима који су служили у оружаним снагама. То је 120 сваке недеље, у само годину дана."

Ако су ове статистике заиста истините, више припадника службе и ветерана умрло је изван Ирака и Авганистана због самоубистава, него оних који су дали последњу жртву у зони борбе. (Треба напоменути да немам начина да потврдим бројеве ДЗС-а, а на интернету постоји много полемике у вези са њиховом статистичком анализом.)

Бројеви и статистике и студије су сви добри за добар звук или два, али шта је стварно?

-Да ли се број самоубистава код ветеринара повећава?
-Је ли виши од националног просека?
-Да ли ескалирају због наших нових ветерана?

Одговори на ова питања сликаће слику и усмеравају у правцу, али проблем неће решити. У ствари, та питања су готово бесмислена.
Зашто? ... јер је ЈЕДНО самоубиство превише! Поново ћу поновити и проширити ради појашњења. ЈЕДАН ветеран из СВАКОГ ратног самоубиства један је превише.

Права питања на која се мора поставити и одговорити су:
1) Како можемо идентификовати оне ветеране који су у ризику?
2) Како можемо ефикасно помоћи ветеранима у ризику?
3) Како да применимо помоћ ветеранима који су у ризику одмах и без бирократије?

Лично се не претварам да имам све одговоре. Назовите ме капетаном очигледним, али верујем да одговори почињу превенцијом. Кључно за то била би промена функционалног става војске и јавности уопште о менталном здрављу. Уместо да чланове службе са менталним здравственим потребама претворе у одметнике, они би требали бити озбиљно и љубавно „постављени у засједу“ потребном негом која им је потребна. Не би требало бити стигме да се каже: "Треба ми помоћ!"

Америчка војска користи процену ризика на сваком кораку у свакој операцији коју спроводи. Зар то не може бити узор за процену ризика од самоубиства и превенцију за себе и остале војне службе?

Када војник, морнар, ваздухопловци или маринци напусте службу након што их је ватра крстила током рата, зар не би требало постојати стална одговорност за ту особу којој је потребна стална помоћ? Наводно је ту стала ВА (Управа за ветеране). Недавно је ВА била задужена за пружање небројених услуга самоубистава за ветеране, али није додатно финансирана за те услуге.

Овај недостатак финансија је сличан одласку у рат без метака, и наглашава бесмисленост ослањања на бирократску машину.

Једина реч која ми пада на памет је ИЗЛАЗ. Желим вјеровати да се смањењем и елиминацијом самоубистава у нашој популацији ветерана могу борити само ветерани протеклих ратова и ветерани текућих ратова који допиру до осталих потребних ветерана.

Како?

Будући да је заинтересиран за ухо, посежући за тим, што је симбол и узор, активним тражењем брата и сестре ветерана којима треба помоћ; волонтирањем времена и енергије и новца ако је потребно и локално и национално.

Почиње с тобом и почиње са мном.
Помозимо нашим ветеринарима који данас повређују, данас.

Видео Упутства: Battle of Saipan - Suicide Island - Extra History - #2 (Може 2024).