УХФ Мовие Ревиев

• Април 29, 2024

Режија: Јаи Левеи
Написали Ал Ианковић и Јаи Левеи
Датум издања: 21. јула 1989
Време трајања: 97 минута
Оцена уредника: 4 од 4 Твинкие Виенер сендвича


Допустите ми да ово извадим на отвореном. Био сам обожаватељ "чудног Ал" Ианковића (додани цитати јер се тако његово име појављује на његовим албумима) обожаватељ онолико дуго колико се сећам. Када сам био у школи, сећам се да је неко донео стари бумбок и њихов Дан лоше косе касета током удубљења. Шетали смо около са тим дететом, узвикујући „Амисх Парадисе“ преко игралишта, као да смо најгори мали мофос на планети. Био је момак који ме научио не само да песме могу бити смешне (као, некако, чудне кад размишљаш о њима, рима „Мала стара дама која је прогутала мухе“), могли су ме натерати да се насмејем наглас док и даље звучим као нешто што никад не бисте чули на Раффи песми. Из године у годину, деценија након деценије, Ал је момак додавао зип звиждаљке и прштао буке зеитгеисту, а ја сам пукао по том питању.

Па какав филм треба да очекујете од момка са насловима песама попут „Журка у колонији лепера“, „Ливин“ са хернијом, „Дебела“ и „Полка журка?“ Мислим да сам некако и сам одговорио на питање, али резимираћу: То је сулудо. Део спооф, део цорнбалл б-филма, УХФ је прича о Георгеу Невману (Ианковић), човеку безграничне маште и природној одбојности према ручном раду. Од свог ујака добија надарену станицу за јавни приступ УХФ-у са проблемом коцкања чији се коњ управо догодио. Георге то види као сјајну прилику, али док пролази, схвата да ће се његов посао из снова завршити у катастрофи, осим ако не може да погоди у ваздух. Тада упознаје момка по имену Станлеи Спадовски (Мицхаел Рицхардс), човека са крпом. Георге то не зна, али овај Ленние Смалл доппелгангер ускоро ће заувек да промени свој свет.

Овај филм је чиста, нерасположена композиција. То је директна, дестилована визија мисли "Шта ако је Веирд Ал снимио филм?" Такође помаже да је Ал написао и половину филма, заједно са редитељем. Једна од најсмешнијих ствари овог филма је та што већина комедије не долази из Ал-а, већ од Мицхаела Рицхарда. Станлеи Спадовски је симпатичан човек са енергијом која одговара Георговим лудим идејама. Никад стварно нисам видео епизоду Сеинфелд, схватила сам да је Крамер био смешан пре него што је био расиста. Ох Бохемиа, како деведесете плачу.

То не значи да је Рицхардс једини разлог за гледање филма. Ианковић ради пристојан посао, чак и ако је себи написао тупу улогу. Међутим, једна ствар која дозвољава Ал-у да постане „чудан Ал“ су његови аплицирани проширени наставци фантазија Отимачи изгубљеног ковчега, његов музички видео за "Тхе Беверли Хиллбиллиес" на мелодију "Монеи фор Нотхинг", режисера Страитс, и Рамбо. Чисти су "чудни Ал", глупи, глупи и цртани.

Све у свему, филмови су прави филм "Чудни Ал", а то је довољно добро за све љубитеље његових ствари. Они који заиста не добијају његове ствари или мисле да је неталентиран, неће мењати мишљење гледајући ово, али ја, коме треба? "Чудна Ал" војска стоји висока и поносна, једе сендвиче Твинкие Виенер са нашим качкетима пудлица фиксирана на месту, баш као што је топао, нејасан осећај за који знамо да ћемо добити некога да ли жели пиће од њега ватрогасно црево.

Збогом, момци АЛ-иенс .. Састанак у страјк Албукуеркуе-у. Нападамо у зору.

Нико ко није с Веирд Ал-ом није прочитао ту последњу реченицу. Заборави. Обришите га из своје меморије.

** Гледао сам овај филм преко сервиса за стриминг који плаћам. Нисам добио надокнаду за ову рецензију. **

Видео Упутства: Exploring UHF (Април 2024).