Смеће за смеће ускоро могу бити вредне некретнине
Ископавање смећа (или како ми кажемо овде у Великој Британији, рударство смећа) представља нови извор богатства у САД-у, као и у остатку света. Пластика брзо постаје толико вриједна да ће ускоро бити исплативо ископати савјете и депоније и извадити пластику. На исти начин се могу спасити и друге робе попут стаклених и алуминијумских лименки.

У САД-у већ постоје велике операције које остварују пристојан приход од копања депонија и одвајања старог смећа. На ове депоније се гледа као на потпуно неискориштене изворе богатства. Подаци из владе Велике Британије процењују да је 200 милиона тона пластике стављено на депоније у последњих 25 година. Тренутно одбачена пластика процјењује се на 200 фунти (400 УСД) по тони. Дакле, има око 40 милијарди фунти (80 милијарди долара) пластике која се треба минирати са тих депонија. Уз то додајте алуминијум, бакар и друге метале који су одбачени и потенцијал за профит је огроман.

Узмите земљу величине САД-а која је скоро четрдесет пута већа од Велике Британије, а количина новца која је направљена од онога што је већ одбачено је огромна.

Пластика се може рециклирати и претворити у фолије и амбалаже много јефтиније него ако их направите од нуле, а ту је и плус за животну средину јер је мања емисија угљеника. Ове пластике такође могу произвести много топлоте тако да могу бити привлачне као алтернативни извор горива. Додатни плус фактор је да ће након што се отпад рециклира, бити више простора за сахрањивање отпадака који се не могу поново користити.

Петер Миллс који је британски стручњак за опорабу отпада, предложио је да цијена пластике може толико порасти да би компанијама било економично прикупити процијењене три милиона тона пластике која тренутно плута око Тихог океана.

Ово звучи као изузетно добра идеја с растом цене нафте и других роба, али постоје проблеми. Нека одлагалишта су затворена како би се омогућила разградња органске материје и овај процес ствара метан. У неким деловима САД-а и Велике Британије овај метан се користи као обновљива енергија, тако да минирање на локацији не би било опција најмање 30 година, јер отприлике то дуго траје.

Такође постоји велики фактор сигурности тамо где се не води одговарајућа евиденција и није могуће тачно рећи шта је сахрањено на тим депонијама. Хемикалије, испарљиве отпадне материје, па чак и биоотпад могу се показати опасношћу.

Ова идеја звучи као да би имала стварни утицај на кризу горива и истовремено помогла нашем окружењу. Такође би било уносно, тако да је вероватније да би инвеститори уложили новац у ове пројекте. Потребно је само пуно размишљања и пажљивог планирања да се исправи, јер пуњење може донијети више проблема него што их решава.


Видео Упутства: Writing 2D Games in C using SDL by Thomas Lively (Може 2024).