Романтика у дугим временима и далеким местима
За оне од нас који волимо историјске романтике, готово увек постоји одређено време или место које нам привуче пажњу и тада морамо да купимо било коју књигу са том поставком или временским периодом. За мене су то Шкотска или Викиншко доба. За пријатеља, то је револуционарна Ера Америка. За другог пријатеља је све постављено у Велсу. Други воли витезове у блиставом оклопу, по могућности из времена краља Артура. Сви имамо своје склоности, али која вам је најдража? И зашто?

У недавној дискусији на мрежи, неки аутори нагађали су да је његов део упознавање - са временом и местом. Једна идеја је да многи наши преци настају из неких од тих места и то је можда један од разлога зашто смо привучени одређеним местом у нашем читању. Можда место које сте посетили или бисте желели да посетите једног дана.


Како сте се закачили на своје лично најдраже време или место? Пронашао сам визуална путовања викиншким временима које је написао исти аутор које сам волео и која су ме послала у потрагу за више викиншких књига. Што се тиче шкотског фетиша, наишао сам на то сасвим случајно у последњих неколико година. Нешто о човеку у килту с брогом и звучном кулисом о гајди који свира у позадини ...


Ове недеље добио сам прегледни примерак Септембарски месец
Септембарски месец Цандице Процтор (Баллантине). Ова књига је удаљена од мене колико је могла - Аустралија, средином 1800-их. Аманда Давенпорт налази се отприлике што даље од свог вољеног енглеског дома, па је због тога несрећна и несрећна. Нажалост, једини начин да се врати кући је да заузме положај гувернера у покрету Патрицка О´Реиллија, у заостатку. Много против своје воље, постепено се нађе како за човека, тако и за земљу, а да не спомињемо његово троје деце, од којих је двоје у почетку мање шармантно. Промјена срца није моментална за Аманду, а ништа мање није ни за Патрицка, чија га је прва жена из Енглеске напустила много година раније, јер је мрзила то место. У прози госпође Процтор осећао сам се готово као да сам тамо, давно видевши дивљину Аустралије, осећам врућину и видим људе. Она ради прелијеп посао доносећи историју и мјесто живих. Од наших пет стрела из Купидовог дрхтавице, дајем ову четири. Сада морам да изађем претходна два романа госпође Процтор и да их прождрем.

Како се осећате према историчарима? Који временски период вам је најдражи? Која земља? Пошаљите ми е-пошту или објаву на форуму и јавите ми ваше мишљење о овој теми.