„Становничко зло: изумирање“: Милла Јововицх

• Може 5, 2024

Милла Јововицх глуми хероину филмова "Ресидент Евил: Ектинцтион", Алице. У овом интервјуу она говори о изазовима и забави у снимању ове, можда, последње рате франшизе.

ОПТУЖЕНИ МИЛОШЕВИЋ - ПИТАЊЕ: Да ли се било лако одлучити за учешће у трећем филму "Ресидент Евил"?

Мила Јововић: Никад не бих замислио, чинећи прво, да смо заправо дошли до броја три, тако да је стварно цоол. Раније сам био скептичан, када сам примио телефонски позив и добио сценариј да бих урадио трећи. Рекао сам: "Не знам да ли желим то да урадим." Нисам био сасвим задовољан другом, и баш нисам знао куда та франшиза може ићи. А број три могао би се осећати заиста помало посрамљено.

ОПТУЖЕНИ МИЛОШЕВИЋ - ПИТАЊЕ: Шта вас је натерало да се поново позабавите Алисом и светом Ресидент Евил?

МЈ: Заиста сам импресиониран трећим сценаријем, и једноставно сам осећао као да је читав осећај филма другачији. Свидело ми се то што овај филм одаје почаст целокупном жанру Мад Мака и „Птице“. Мислила сам да је то стварно цоол. Има пуно младих људи који те филмове заправо и не познају ... А онда имате ове стварно згодне сценографије попут Лас Вегаса напола закопане у песку, што је баш тако језиво, а посебно са свим проблемима са глобалним загревање се догађа, имате осећај да би то могло бити и ако нисмо опрезни. Мислио сам да постоје неке заиста занимљиве ствари као глумца за мене, јер морам мало да канализирам женску особу Цлинт Еаствоод у овом филму. И у исто време морам да играм клонове себе. Само сам се осећао као да постоје неке заиста занимљиве ствари за мене у овом филму. И наравно волим акцију, волим сцифи, волим тренинге, тако да ми је то увек забавно. Али морам рећи да ме је сценарио заиста импресионирао.

ОПТУЖЕНИ МИЛОШЕВИЋ - ПИТАЊЕ: Да ли сте и сами фан научника?

МЈ: Прочитао сам Дуне серија, а ја сам била велика Драгонланце особа кад сам био дете. Читао сам све те књиге много пута - прочитао Звезде моја дестинација- (био је) један од мојих омиљених, Проклета Алеја. Ја сам више био нарко-научник из књижевности. Нисам био велики Трекхеад или нешто слично.

ОПТУЖЕНИ МИЛОШЕВИЋ - ПИТАЊЕ: Како је било поново бити у улози Алице?

МЈ: Стварно је било цоол кад смо могли опет отићи и прошетати старим сетовима. Али имајући све то ново искуство и толико се мењајући Алице од првог филма за који знате да је последњи пут да је шетала овим ходником. Она је скоро дете и сада се спушта попут праве жене која је у овом тренутку изложена толиком прогону зле корпорације, тако љута и тако изолована, и тако усамљена. Било је заиста надреално имати све те нове емоције, али опет видети иста места. Мислим да је толико занимљиво да лик прође кроз нешто такво, да мора стално да се подвргава тим екстремним тестовима и онда одједном види ова места на којима је била раније, али сада је потпуно другачија. Заиста ми је звучало тачно. Стално имам такве чудне мисли - имао сам пријатеља који је преминуо и сваки пут када бих пронашао места на којима смо ишли заједно, то је још увек исто, а потпуно сам другачији. Па наравно да је овај филм дефинитивно на мене утицао на много различитих начина. То је на крају ипак акциони филм и то је чисто уживање у том смислу, али било је неких личних момената за које сам мислио да су заиста, заиста цоол и занимљиви за филм попут овог.

ОПТУЖЕНИ МИЛОШЕВИЋ - ПИТАЊЕ: Који су били неки изазови у снимању овог?

МЈ: Морам рећи у овом филму, пустињски низови су били заиста мучни, јер сам мислио да је Торонто зими толико изазован колико је могао да добије, а онда сам изашао усред пустиње, а за моје снимке то је било 145 степени. И носио тај костим - чизме, капуте, ножеве. Мислим да су пјешчане олује пухале као и сваких 10 минута, тако да сам буквално био на жицама које су се њихале попут клатна, а знате да је у оваквим временским увјетима заиста заиста опасно. Наш директор Русселл (Мулцахи) завршио је у болници недељу дана од топлотног удара, јер је заборавио да пије воду, а трчао је наоколо попут кугле енергије каква је и на крају је управо пао на под, јер је то постало тако тешко.

То је била једна од оних ситуација у којој идете, то је уверење, али истовремено морате бити веома опрезни јер бисте могли имати пуно проблема ако не водите рачуна о себи. У том смислу било је веома изазовно јер је већину акционих филмова тешко направити јер су толико физички, али то је одвело на други ниво. Не само да је физичка - за то морате имати добру издржљивост и добар тренинг - већ и буквално морате имати на уму да престанете. Не престајем.Ја сам врста особе која само наставља и иде, и морам рећи: "У реду, три пута си се одморила, ево мало воде, седи испод кишобрана" - тешко ми је јер кад једном уђеш то само желите да урадите и учините то. Али онда у неком тренутку једноставно не можете, јер губите толико воде и толико је вруће и да бисте потенцијално могли да покварите производњу ако вам се нешто догоди. "

ОПТУЖЕНИ МИЛОШЕВИЋ - ПИТАЊЕ: Како је изводио трикове вани у елементима?

МЈ: Вјежбали смо као три мјесеца, ја и момци из каскадера, да научимо све те трикове. До изласка тамо заиста сам се добро провео у климатизираним студијима. Помислио сам: "Идем тамо и импресионирам посаду." Буквално падам на свој $ први пут када се окренем ... јер ветар иде тако брзо и песак се помера под вашим ногама, тако да на крају падате. Изгледа да нисам уопште пробао… .Особно не мислим да су штокови завршили толико савршено као проба, јер у стварности, на дан (на снимању филма), нисам могао ни пола да их изведем као што сам могао и у контролисаној средини.

ОПТУЖЕНИ МИЛОШЕВИЋ - ПИТАЊЕ: Какву је то разлику направило писање Паула Андерсона читаво време? Током снимања другог филма "Ресидент Евил" није био доступан.

МЈ: (Његово одсуство) заиста је отежало глумцима јер да смо имали идеје, да смо мењали сценарије, тамо нико није донео извршну одлуку о промени ствари. То нас је на неки начин успавало јер ништа нисмо могли учинити.

О овом филму, да смо Али и ја пробали и имали неке идеје, могли бисмо одмах разговарати с Паулом, разговарати с Русселом, (тада) би се сви имали састанак (и сви глумци) добили би нове стране десет минута касније . Било је заиста много лакше пустити сценариј да се развија јер бисмо ишли на пробу (и имали) тренутке попут: "Оох, ово је чудно, зашто бих (мој лик) то рекао" или "То се не осећа као мој лик . " Било је заиста сјајно имати Павла тамо да би могао то да ради. Мислим да је то заиста, заиста толико побољшало филм.

ОПТУЖЕНИ МИЛОШЕВИЋ - ПИТАЊЕ: Шта је разлика између овог филма и другог?

МЈ: Оно што сам мислио да недостаје у другом филму су ови тренуци између ликова који су били мирнији, мирнији, где су се људи заиста повезали на прави начин где стварно осећате људске емоције једно према другом - не као у том 'боо хоо' „На неки начин, али баш као два људска бића… чини радњу много већом јер сте управо дошли из овог малог места и одједном, бум - све ово се дешава. Други је био 10, 10, 10 цео пут. Није било тишине; није имала присност

ОПТУЖЕНИ МИЛОШЕВИЋ - ПИТАЊЕ: Које сцене сте највише уживали у снимању филмова?

МЈ: Лично морам да кажем да је снимање секвенце клона било најзабавније, иако су (те сцене) биле тешке само зато што исте ствари морате да снимате изнова и изнова различитим шминком - она ​​стално пролази кроз исте тестове. Али било је стварно цоол моћи испробати и пружити свакој девојци мало другачији осећај - разлог да ова умре је то ... јер је реаговала превише емоционално, превише се уплашила ... да је слабост та која ју је оборила . Док би се друга Алице само одмакнула и она не би реаговала јер је навикла. Тада, наравно, на самом крају, када видите њих двоје заједно, једна је попут велике сестре, а друга се тек родила и још увек не зна ко је она. Било је занимљиво, заиста је било забавно јер је играње истог лика изнова и изнова. Лепо је то мало променити и лепо је пружити му нешто ново и нешто посебно како бих и ја забавио.

Да ли вас привлаче јаке хероине попут Алице?

МЈ: Увек сам био врста особе у којој заиста морам да будем нешто у овом тренутку. За мене, ако ми неко пошаље сјајан сценариј да будем акциони јунак, (кажем) зашто не, то ме одржава у форми. Толико је тешко бити трудна, не могу замислити да нисам толико тренирана као последњих десет година - како би то утицало на моје тело. Није лако бити девојка. Волим акцију, волим сцифи, увијек сам наступала на лудој, изванредној улози. Увек је забавно.

П. Који је ваш највећи страх?

МЈ: Боже, вероватно бих морао да кажем да је мој највећи страх жаљење. А понекад је радост - то је најчудније. Понекад замишљам да се сећам тих невероватних тренутака у свом животу и то ме чини тако тужном јер их нема и то ме заиста плаши, остари се и осврћем се на свој живот и знам све што је иза тебе. Језиво је.

"Ресидент Евил: Ектинцтион" објављен је за ДВД 1. јануара 2008. Покупите га данас у вашој омиљеној продавници!