Реинкарнација ревидирана

• Може 5, 2024

Да би неко веровао у реинкарнацију, неко би морао веровати у постојање душе. Шта је онда душа? Да ли искра живота која покреће физичко тело тела потиче из спољног извора или из чисто физичке функционалности људског мозга? И која је разлика између мозга и ума? Да ли ум постоји изван људских ограничења људског тела? Ако је то случај, да ли се ум може посматрати као душа? Кад се мозак искључи због повреде или у тренутку смрти, наставља ли се ум? Ако се ум настави након што се мозак искључи, где иде?

Мисли о реинкарнацији варирају од система веровања до система веровања, али чини се да је заједничка нит концепта или идеје која душа наставља након што тело умре. Неки мисле да душа одлази у небо и тамо остаје вечност. Други верују да душа почива између инкарнација и када је спремна, открива да је пут у гестантско људско тело или новорођено дете. Неки чак верују да ова душа бира где ће живети, па чак и родитеље - на основу лекција које мора да научи у било ком животном веку. Постоје сукобљене идеје о томе да ли се душа увек враћа у тело човека или може ли да одлучи да пребива у животињском телу.

Не постоји конкретан доказ да је теорија о реинкарнацији тачна. Мала деца понекад препознају људе или места са којима нису упозната у овом животу. Људи доживљавају деја-ву, осећај да су били негде или нешто радили пре тога, не односи се на њихова тренутна животна искуства. Фобије, страхови, интензивна чежња за одласком на неко место никад раније није било, а тренутак попут или не свиђа одређеним људима такође су део аргумента у корист реинкарнације.

Да ли је могуће да се наша душа враћа наизменично мушко или женско, у различита друштва, културе и цивилизације како бисмо целовитије доживели вечни живот? Јесмо ли ми, у ствари, бесмртници који своје тело бацају попут змија који проливају кожу? Ако је то истина, зашто се онда не сећамо својих прошлих живота? Да ли зато што би знање научено у прошлим животима могло утицати на лекције које смо овде научили у овом животу? Може ли душа у потпуности доживети „живот“ као један род, на једном месту и у једном телу?

Са друге стране, шта ако нема душе? Шта ако је наше искуство овде само низ синапси које нам непрестано пуцају у мозак? Кад умремо мртви смо и то је то. Постајемо ђубриво које омогућава другим животима да просперирају. Није ли то врста реинкарнације у себи? Шта је са духовима? Ако реинкарнација постоји, зашто би онда душа била „заглавила“ у свету живих, а не направила пут повратка? То је - ако духови уопште постоје.

Баш као и друге идеје и концепти који се сматрају духовним истинама, реинкарнација зависи искључиво од вере, а не од чињеничног доказа. Свакако не тврдим да имам одговоре. Као и сви други на овој земљи, надам се да ћу знати целу истину и ништа осим истине након што одем коначно путовање у непознато.