Мушки карцином дојке
Са блицом националних медија и хиљадама корпоративних спонзора који нас подсећају да "идемо ружичасто", мало је чудо да се можда осећамо стаклено очима док покушавамо да упијемо све информације које нам долазе када је реч о рату против рака дојке.

Чак и уз сав "ружичасти" хипе и одговарајући опрез који чујемо од заговарачких група попут рака дојке ("Мисли пре него што ружичасто"), време је које смо добро потрошили да повећамо нашу свест о раку дојке кад год је то могуће. То не значи да морамо купити све на видику, ружичастом врпцом ошишаном на амбалажи, нити значи да морамо преплавити наше законодавце молбама које вриште забране за рак који изазива хемикалије у нашем окружењу (мада то не може повриједити). Освешћеност може имати много различитих облика, а понекад су неокаљани јунаци који нам отварају очи за величину ове болести.

Узмимо, на пример, мушки карцином дојке. Сви знамо да је то могуће. Можда чак познајемо и мушкарца који је оболео од карцинома дојке (ако је довољно храбар да дели те информације). Али у великој мери, наша "свест" о раку дојке код мушкараца пропада испод радара. Зашто? Делимично због ниске инциденције карцинома дојке код мушкараца (жене имају 100 пута већу вероватноћу да оболе од рака дојке). Али такође и због опште невољности мушкараца да буду проактивни када је реч о сопственој медицинској нези. Размисли о томе. Колико мушкараца знате који добровољно иду код доктора - чак и када трче 103 или ходају по сломљеном глежњу! Хоће ли радити месечни самопреглед? Вероватно не!

Због овог недостатка свести (или недостатка проактивне само-неге), код рака дојке је дијагностициран код мушкараца, често је напредовао у много каснијој фази. Дакле, прогноза за мушкарце којима је дијагностикован карцином дојке може бити много лошија него за жене. Није да мушкарци постану гори врста рака дојке, већ да се болест требало развијати много дуже.

Па како можемо подићи свест о раку дојке код мушкараца? 2009. године, ЦНН је емитирао дводијелну представу у којој су представљене приче о 22 мушкарца који су развили карцином дојке након што су живјели и конзумирали воду у базном кампу америчког маринског корпуса Лејеуне у Сјеверној Каролини. У овом програму учествовао је Мике Партаин, који је добио велико признање за своје учешће у часопису Тхе Фев, Тхе Проуд, Тхе Форготтен - веб локацији спонзорисане да помогне онима који су на кампу Лејеуне били погођени контаминираном водом. На крају овог чланка доступан је линк до ЦНН-а.

Причу о Цамп Лејеунеу треба испричати из више разлога, без обзира на мушки карцином дојке. Али док улажемо своје време и енергију у свест о раку дојке, зашто не бисмо размишљали изван (ружичасте) кутије и научили све што можемо о свету рака дојке којих нисмо толико свесни?




Видео Упутства: НА МАМОГРАФИЈА ОТКРИЕН РАК НА ДОЈКА КАЈ 28 ЖЕНИ ЗА 18 МЕСЕЦИ (Април 2024).