Трпезаријски столови могу побољшати искуство благовања

• Април 25, 2024

Као деца никада нисмо имали једене трпезаријске столове за јело јер је наш тата био у ратним ваздухопловствима и управо су нам добили ПВД ​​намештај на коришћење, који је изнајмљен уз минималне трошкове. Тек када смо отишли ​​у дом наших бака и бака, у Бангалоре, јели смо за трпезаријским столом који је био спреман и направљен да одговара великој трпезарији, са прелепим италијанским плочицама.

На столу се удобно смјестило шест, а направљен је од тиквице из Бурме. Још четири су могла седети у сваком углу са столицама извученим из сваке собе, када смо имали госте за оброк. Тако се добро сећам да је мој деда председавао столом и да ми деци није било ускраћено. „Иди и донеси онолико мангоа колико желиш из продавнице“, рекао би, много на моју татицу. „Кад сте код мене, можете јести колико желите, узмите колико желите.“ И весело смо отишли ​​у магацин и донели огроман плод на сто, да би се наша бака исекла и уживали, док нам је низ лице налијевала ривеле сока од манга.

Па кад сам имао свој дом било је јасно, пожелео сам лепи трпезаријски сто од тиковине из Бурме, на који би било удобно да седи шест или више. Требало ми је неколико година да купим један, али напокон сам добио прелепи комад из продавнице под називом Теак Воод, и никада се није покајао због куповине. Стара је 30 година и још је добра као нова.

Тада сам, сасвим случајно, био гост код лекара у Великој Британији са породицом. Љекар из 70-их који није имао дјецу и очито је био угодно одсутан. Вечерали смо у његовом дому у Великој Британији, у предивном дому са вртом који одузима дах. Али све се то претворило у безначајност кад смо сјели за оброк. Стол је био посебно отпремљен из Индије и могао је удобно смјестити дванаест. Читав сто је затрпан изузетним индијанским мотивима, читаве сеоске сцене из различитих делова Индије. Читав стол био је прекривен великом стакленом плочом и тако му није била потребна столњака. Могли смо се дивити замршеној изради наших индијских занатлија, док смо јели јело.

Како би се дивно искуство додало, његова супруга је била куварски кувар у кордону, а ширење је могло оборити чарапе било којем индијском кувару, било где у свету. Мангалорска кухиња била је специјалност његове жене и разноликост меса и морске хране на столу била је непристојна. „Мој стол ме коштао 5 лакова да бих се вратио овде у осамдесете“, с поносом је објаснио љубазни доктор, док смо се сви трудили и стрепили и питали се колико вреди у 2018. години.

Прошле године имали смо диван оброк у чудесном старом португалском бунгалову пријатеља у срцу Пањима. Армандо Гонсалвес живи у простиреном дворцу Гонсалвес у срцу Пањима, испуњеном до обода најлепшим артефактима из целог света. Он је човек који покушава да очистим град Пањим, а мене су поколебали док ми је прича о Пањичком потоку освојила прву награду немачке владе, заједно са чеком од 50.000 динара / - Одушевљен је јер сам довео је своју и моју вољену Гоу на чело у међународном часопису под називом Терра Греен, беба познатог Универзитета ТЕРИ у Њу Делхију.

Али његов масивни трпезаријски стол привукао ми је поглед док смо сјели за оброк. Као и сви трпезаријски столови у великим домовима који се требају проширити и смањити у складу са бројем људи који седе за оброк, листови стола су извађени да се прошире и седе 24. соба са предивним лустером који виси над њим. Лустер је звецкао горе, док је наш разговор лебдио и текао испод њега.

Пржене скуше, помфрети од масале и љуте козице које смо јели, заједно са свињетином виндалоо и домаћим гоан суннасима, сви су се обузели и захвалили Арманду на својој великодушности у позиву на нас. Телефони су били избачени како би узели слике стола и селфиеја са блиставим домаћинима и домаћицом.

А сада је један од мојих синова на аукцији купио најљепши, најљепши сто који је итко могао пожељети. Дефинитивно нечији стол за ручавање из снова до 8 места, са лишћем за више. Има стаклени прекривач испод којег се налазе најневероватније изрезбарене индонезијске или кинеске израде (Макао). Чак су и столице изрезбарене најлепшим пресвлакама. Добро је видети да су деца упијала радост рециклирања, уместо да купују нове, који немају снагу или карактер као стари намештај. А антиквитет има вредност која нова нема.

За стварно и истинско уживање у једућем оброку, чврсто верујем да и сто заиста чини велику разлику. И драго ми је што видим да ова генерација више воли да једе за изврсним трпезаријским столовима пред бифеима наше генерације. А за Божић смо могли и прекрижити руке и уживати у повлачењу традиционалног божићног бон бон-а, у прохладном Лондону, седећи око великог трпезаријског стола.

Посуђе, прибор за јело и стил јела је ненадмашан.