Да ли је наше право да чујемо?
Понекад се чини као да само ако имате новац имате право да то чујете. На пример, у богатим земљама попут Аустралије скрининг новорођенчади се у већини болница спроводи у року од неколико дана од рођења. Ако се родитељу каже да дете има губитак слуха, док је у невољи, постоје могућности које одмах могу да предузму како би обезбедили свом детету најбољу могућу будућност. Али шта је са земљама у развоју?

У земљама попут (рецимо) Боливије када неко учи да је дете глуво често постоји очај. Слушни апарати су скупи и можда ће их требати редовно надограђивати као промене слуха. Одржавање и батерије ставиће финансијски стрес на породице које се већ боре само за опстанак. Често би Цоцхлеар имплантат детету пружио најбољу могућу предност, али то је забрањено због још већих трошкова и редовног одржавања који су потребни да би се чуо врхунски.

Постоји велики број програма који ће барем малој деци пружити прилику да је чују. Многи локални аудиолози и пружаоци слушних помагала имају шему где узимају слушна помагала која више неће помоћи кориснику и шаљу их у земље у којима су им потребни. Под условом да су помагала у добром стању, могу се програмирати тако да некоме помажу.

Неке компаније за слушни апарат донирају слушна помагала онима којима су потребна. Фондација Хеар тхе Ворлд глобална је иницијатива компаније Пхонак, водећег добављача слушних помагала. Ова фондација је „посвећена побољшању квалитета живота и промовисању могућности за равноправност људи са оштећењем слуха на глобалном нивоу“. //ввв.хеар-тхе-ворлд Ове године ће донирати 52 помагала дјеци којој су потребна, а 11 дјеце иде у Боливију. Али ово је пад канте када узмете у обзир да се 660.000 деце сваке године роди са губитком слуха (УНИЦЕФ 2004) и многима је потребна помоћ.

Беттер Хеаринг Аустралиа, волонтерска организација за подршку, основала је банку за слушни апарат и узеће слушна помагала која више нису потребна и поклонити их некоме ко их може користити.

Чак и у Аустралији, најчешће су они којима је потребан слушни апарат или кохлеарни имплантат најчешће они са најмање расположивим примањима и који не могу да приуште приватно здравствено осигурање. Иако постоје владини програми и подршка, слушни апарати који долазе кроз ове шеме обично су основни модели и често не могу помоћи онолико колико је потребно. Кохлеарни имплантати се могу добити и кроз јавни програм, листа чекања може бити чак пет година. Изгледа да је тада само право богаташа да чује!

Видео Упутства: Как убили наше право выбора | Правозащита Открытки | 14+ (Може 2024).