Дорадо и Воланс - чињенице за децу

• Може 18, 2024

Летеће рибе живе у топлим океанима, као и рибе махи махија. Морнари у јужним морима видели су летећу рибу користећи бочне пераје попут крила да би клизали по ваздуху - понекад их прогоне гладни махи махи. Дорадо (Махи махи) прогони Волане (Летеће рибе) у звездама јужног неба.

Напомена: Ако кликнете на везу са сликом, користите се стрелицом за повратак ← на вашем претраживачу да бисте се вратили на чланак.

У 16. веку, звјездане глобуси и карте звијезда показали су оно што се на небу могло видјети из Европе и Средоземља.
Сазвежђа класичних митова налазе се на дијелу неба који су могли видјети стари Грци и Римљани. Велики део јужног неба био је непознат Европљанима вековима.

Петрус Планциус (1552-1622) био је холандски астроном и небески мапа у доба када су Европљани истраживали јужну хемисферу.
Планције је желео да направи небески глобус који укључује звезде јужног неба. Употријебио је запажања холандских навигатора Пиетера Дирксзоон Кеисера (ц.1540–96) и Фредерицка де Хоутмана (1571-1627) да направи неке нове констелације. Уместо класичних митова, тема многих нових констелација била је природа. Воланс и Дорадо су били њих двојица.

Дорадо и Воланс први пут су се појавили у звезданом атласу 1603. године.
Планције је сазвежђе ставио на свој глобус, али њихово прво појављивање у атласу било је у Јоханну Баиеру Уранометрија.

Не можемо видети ни Воланс ни Дорадо северно од географске ширине 20 °.
То значи да нису видљиви у континенталном делу САД-а, Канади, Европи и великом делу Блиског Истока и Азије. Међутим, видљиви су по јужној хемисфери.

Главне звезде Дорадо и Волани лако су видљиве, али чини се да ни једна сазвежђа нема светлих звезда.
Чак нам и главне звезде двеју звијежђа не изгледају сјајно, али то је зато што су далеко.

Најсјачнија звезда коју видимо на нашем ноћном небу је Сириус. Како би се звезде Воланса и Дорадо упоређивале са Сириусом када би биле на истој удаљености од нас?
а. Шест главних Воланских звијезда удаљено је више од 100 свјетлосних година, али сви би они изгледали сјајније од Сириуса да су нам тако близу као што је Сириус.
б. Дорадорова најсјајнија звезда Алфа Дорадус била би двоструко светлија од Сириуса на истој даљини. И невероватно је да Бета Дорадус уопште можемо видети с обзиром да је удаљена више од 1000 светлосних година. Да је на Сириусовом месту, помрачио би Венеру на нашем ноћном небу.

И Волани и Дорадо имају звезде са познатим планетима. Од августа 2018. године било је девет потврђених планета.
Астрономи су заинтересовани за планете сунчаних звезда, надајући се нечему величине земље, посебно ако је у насељива зона. Обитељска зона је где вода може да постоји као течност. Воланс има две сунчане звезде са планетима, али обе су планете величине Јупитера. Постоје још четири типа Јупитера око Дорадо звезда. Ипак има и црвену патуљасту звезду Глиесе 163 са планетарним системом од три потврђене планете и могућом четвртом. Ниједна планета није налик земљи, али су мање од Јупитера.

Воланс има прелепу галаксију створену галактичким сударом.
Двије галаксије су се сударале како би произвеле прстенасту галаксију Линдсаи-Схаплеи, удаљену 300 милиона светлосних година. Шок валови су започели рођење звезда, а нове звезде су се прошириле у прстен око нове галаксије. [Слика: НАСА, ЕСА и Хуббле Херитаге тим (АУРА / СТСцИ)]

Већи магеллански облак (ЛМЦ) је у Дораду.
ЛМЦ је мала галаксија која је блиски сусед нашег Млечног пута. Садржи много занимљивих функција, укључујући а супербуббле и сјајну маглу Тарантула. [Кредит: ЕСО / Ману Меијас]

Супербуббле је огромна шупљина у материјалу између звезда.
Простор између звезда није празан. Садржи маглице са гасовима и прашином од којих се стварају звезде. Ветрови који дувају звезде уклесају облике у материјалу око ње. Ако има пуно звезданих ветрова и супернова, то може направити шупљину стотинама светлосних година. У њему је врући гас, али не много друго. Наш Сунчев систем вероватно се формирао у таквом мехурићу.

Маглина Тарантула удаљена је 170 000 светлосних година. Ипак је тако велик и светао, можете га видети и без телескопа.
Најближа планета Земљи која формира велику звезду је Орионова маглица. Да је тамо маглица Тарантула била би тако светла да би бацала сјене на Земљу.

Видео Упутства: Geography Now! Germany (Може 2024).