Постати атеиста после оштећења мозга
У психологији постоји теорија која каже да смо сви рођени као празне плоче, без идеја и знања. Имајући то у виду, ако хришћанин пати од Алцхајмерове, амнезије или другог облика оштећења мозга, да ли би и даље размишљао и знао да је некада веровао у Бога или би одбацио ту идеју и постао не-теист? Ако сте хришћанин и заборавите да сте један, да ли сте и даље спашени? Ово није тачно питање о коме сам разговарао са колегама атеистима, али уклапа се у дискусију. Разговарали смо о Алзхеимер-у, а да сте хришћанин да ли бисте се још увек сећали да сте један од њих? Да ли бисте ходали у шетњу и причали разговоре као и кад сте се сетили? Колико би то био укорен? Да ли би вам било уграђено у глави да то не би било важно? Или се од рођења враћате оној „празној плочи“?

На Интернету сам пронашао хипотетичко питање (које је хришћанин поставио) у којем је у основи питао треба ли амнезију, а заборавио је да је хришћанин због амнезије, а престао је да присуствује цркви и починио је грехе против Бога, да ли би и даље бити спашен, јер је првобитно прихватио Христа у своје срце?

Колико је жалосно да чак мора размишљати о тој мисли. Жалосно је из неколико разлога. Прво, јер моје разумевање спасења значи да сте увек спашени, без обзира на то што сте након тога урадили. Додуше, то можда није разумјевање других, а могло би се јавити из питања да то није. Друго, жалосно је да би се он забринуо довољно да ће изгубити место на небу ако се то догоди. Одговори на форуму кретали су се од „да, јер Бог би разумео и знао да нисте ви сами“ до „не знам“, „вратили бисте се у бебу, слободни од религиозне догме“. Отуда празна референца на плочи и разговор са мојим колегама атеистима.

Наши мозгови су електрични импулси и свако оштећење мозга које утиче на срж наших сећања и ко смо ми промене су личности и наша уверења.

Видео Упутства: Новый Мир Next World Future (Може 2024).