Зашто у уторак?

• Може 19, 2024

Зашто гласамо уторком? Устав САД не предвиђа да се у уторак одржавају савезни избори. 1845. савезни закон утврдио је Дан избора као уторак након првог понедељка у новембру. У то су време гласачи који су највише гласали били сеоски радници и власници земљишта. До новембра је жетва била готова и време је вероватно било добро за путовање. Они би морали да путују до седишта округа да би гласали, ово путовање би могло трајати један дан или више сваког пута. Већина фармера је радила у суботу, а недеља је била за богослужење. Уторком је постао дан избора јер је већина путовала у сједиште округа за тржнице које се одржавају сриједом.

Али данас већина нас не живи у руралним срединама; не би требало да прелазимо велике удаљености да бисмо гласали Уторак је радни дан за већину гласача. Имамо посао, бригу о деци и обавезе које уравнотежујемо са проналажењем времена за гласање. Нестраначка група Зашто уторак? Покренуло је питање да ли се гласање у уторак чини у нашим ужурбаним животима. Иако се не залажу за конкретно решење, желе изазвати расправу о овој теми. Да би скренули пажњу на ово питање, они нуде богатство свима који се снимају и питају политичара: „Зашто гласамо у уторак?“ Они плаћају тристо долара за тренутног члана америчког дома, пет стотина долара за америчког сенатора или гувернера, две хиљаде, петсто за прошлог или садашњег потпредседника, и пет хиљада за прошлог или садашњег председника.

Двадесет три године, Јацоб Соборофф чуо је за такмичење од пријатеља који га је видео на Интернету. Он и бивши цимер с колеџа претраживали су по интернету у јавности наступе политичких кандидата. Они су срушили политичке догађаје и са тим питањем суочили четири сенатора, једног гувернера и члана куће. До сада су успели да зараде две хиљаде, осам стотина долара. Оснивач Зашто у уторак? Њујоршки адвокат Виллиам Вацхтелл ово доживљава као забаван начин да кандидати разговарају о питању реформе гласача.

Републички анкетар Ед Гоеас, пронађен у анкети коју је спровео за Зашто уторак? Тих педесет седам посто подржавало би гласање „кап по кап“, што бирачима даје до три седмице да дају свој глас на сигурним бирачким мјестима. Педесет шест посто подржало би гласање путем поште неколико седмица прије избора. Четрдесет девет посто би подржало пола дана или плаћени допуст с посла да би гласали. Четрдесет шест посто подржало би национални празник гласања. Четрдесет и пет посто би подржало пребацивање избора на викенде. Тридесет један проценат би подржало гласање путем интернета.

Док деведесет и четири посто одраслих сматра да је гласање за грађанску дужност, од 1945. имамо само око педесет посто гласача на изборима. Четрдесет осам посто осамнаест до тридесет четири године, тридесет девет посто радних жена и четрдесет и један посто самца каже да би било вјероватније да ће гласати ако се избори премјесте за викенд. Гласање викендом омогућило би већем броју родитеља да своју дјецу поведу са собом на биралишта. Ово може бити важна лекција грађана и узор младима.

Гласање је наш начин да имамо глас како наша влада функционише. Наше је право и грађанска дужност да одаберемо ко ће нас представљати у нашој заједници, држави и држави. Сваки глас се рачуна. Калифорнија, Идахо, Орегон, Тексас и Вашингтон су све државе постале једним гласом. 1948. Линдон Јохнсон постао је сенатор са једним гласањем. 1960. године, још један глас у сваком округу у Илиноису, Мисурију, Њу Џерсију и Тексасу, резултирао би да Рицхард Никон постане председник уместо Јохна Ф. Кеннедија. Један глас може да промени историју. Проналажење начина за укључивање свих грађана у процес избора наших представника требало би да буде нестраначки циљ који би сви срушили.

Видео Упутства: 2016 04 26 Велики Уторак (Може 2024).