Шта је кохлеарни имплантат
Данас сам отворио блог некога ко је коментирао да мрзе Цоцхлеар Имплантс. Ова особа је наговестила да има слушна помагала и да би свако требао бити добар. Као одрасла особа која је глуко обољела од коже и која има изузетно успешан кохлеарни имплантат сматрам га прилично фрустрирајућим због количине погрешних информација о томе шта је и како треба да ради и ко би га требало да има.

Прво, кохлеарни имплантат није алтернатива ношењу слушног апарата. Кохлеарни имплантат је опција само ако особа не може ефикасно да користи слушна помагала. Кохлеарни имплантат није слушни апарат са јаким напајањем и не појачава звук као што то чини слушни апарат. Озбиљна је одлука о имплантацији и она која се доноси тек након дужег испитивања на погодност и проучавају се сви други путеви за слух.

Врста губитка слуха у којој имплантат најбоље делује је сензоринеурална глухоћа, чест узрок губитка слуха који је често везан за старост, где су ћелије длаке на кохлеми угинуле или су оштећене. Ове ћелије длаке преносе звучне вибрације, примљене из бубњића кроз средње ухо, у електрични импулс и шаљу импулс слушном нерву. Слушни живац води електрични импулс у мозак и чујемо звук.

Ако су нечије ћелије длаке у њиховој кохлеми угинуле или оштећене, тада веза недостаје. Није битно колико је звук гласан, не може се чути. Рецимо да имате најновију стерео систем и сјајне сурроунд звучнике. Ако не повежете звучнике са системом, нећете чути звук. Код сензоринеуралне глухоће веза недостаје, а кохлеарни имплантат обезбеђује ту везу.

Кохлеарни имплантат састоји се од два дела. Први део је унутрашњи имплантат који се ставља под оперативни захват. То је рутинска операција, углавном 2-3 сата, са само малим резом. Унутрашњи имплантат је у основи радио предајник који сједи на лобањи с електродама које су уметнуте у кохлеу. Спољни говорни процесор, мада помало личи на слушни апарат, заправо су четири мала рачунара који преко микрофона примају звуке и преводе их у електричне импулсе. Ови електрични импулси преносе се на унутрашњи радио-предајник имплантата који их шаље електродама у кохли. Електроде су конектори и заузимају место оних несталих ћелија длаке, које стимулишу слушни нерв електричним импулсима. Импулс путује дуж слушног нерва до мозга где се интерпретира звук.

Овај електрични импулс примљен у мозгу је подједнако као и онај који има нормално слух кроз природни процес кохеле. То значи да је звук кохлеарног имплантата обично врло близу звука који су чули. Један имплантат рекао ми је како је неколико недеља након активирања процесора телефонирао и био у стању да препозна звучника. Није разговарала телефоном са том особом више од 20 година, а видела их је и само неколико пута. Дакле, ако би могла препознати некога преко телефона који их није чуо како говоре већ много, много година, тада би звук који је чула морао бити врло сличан ономе што је чула раније.

Имати кохлеарни имплантат велика је одлука. За неке је то једини начин да чују.

Професор Граеме Цларк, проналазач Цоцхлеар Имплант-а, био је овогодишњи предавач Боиер за АБЦ радио у Аустралији. Говори о томе колико је погубно изгубити главни смисао - не само слух, већ икакав смисао. Он говори о томе како се технологија која се користи за кохлеров имплантат сада истражује за нове намене, попут параплегије и слепила. Транскрипт његових предавања можете наћи на //ввв.абц.нет.ау/рн/боиерлецтурес/сториес/2007/2084224.хтм

За приче о људима који су се поново пријавили за слушање на //ввв.ц-а-нетворк.цом. За више информација о Цоцхлеар имплантатима //ввв.цоцхлеар.цом



Видео Упутства: ЧТО НУЖНО для БРАЗИЛЬСКОГО ДЖИУ-ДЖИТСУ и ГРЭППЛИНГА? (Може 2024).