Разумевање повредјене деце
Деци у сиротиштима и хранитељској нези често је потребно више од пуке љубави. Ова дјеца долазе са дубоким ожиљцима и емоционалним ранама које ће носити са собом цијели живот. Па како онима који брину о овој деци могу помоћи да живе срећне, продуктивне животе? Кључ је у разумевању онога што их мотивише и успостављању веза поверења.

Пријатељица је недавно са мном поделила видео о злостављању деце и насиљу у породици. У видеу је мала девојчица поделила своју причу о томе кроз шта је прошла. Било је срчано гледати невине дете у овој ситуацији. Али оно што ме је добило још више је како се осјећала према себи: безвриједна, сама и не вољена. Такође је истакла да то нико није могао разумјети, јер нису "ходали у њеним ципелама."

Иако је истина једини начин да заиста схватите кроз шта неко пролази јесте да сте сами то прошли, постоје начини како родитељи и старатељи могу олакшати бол и помоћи у самопоуздању ове деце. Најважнија ствар коју можете учинити је образовајте се. Када смо мој супруг и ја започели процес усвајања, размотрили смо усвајање старије деце из хранитељства. Чак смо похађали семинар за обуку у Лансинг-у, Мицх., Путем размене ресурса за усвајање Мицхиган-а (МАРЕ). Разред, назван Родитељи као неговатељи тендера (ПАТХ), разговарао је о темама као што су разумевање повреде деце, утицај губитка на децу, преживљавање кризе и помагање детету да постане део ваше породице. Тренинг је пружио драгоцјен увид у начин на који се повређена дјеца понашају и зашто. На пример, деца која краду храну и сакривају је у својим собама, ово понашање су развила као механизам преживљавања. У прошлости су им били ускраћени за храну, па иако су сада добро храњени, и даље осећају потребу да обезбеде да их увек има довољно. Слично томе, деца која имају проблема са везивањем и повезивањем са одраслима научила су се да се никоме не приближавају из страха да ће поново бити повређена и напуштена. А деца која су деструктивна и пркосна користе таква понашања као начин да привуку пажњу јер су у својим нефункционалним домовима научили да вас игноришу и занемарују осим ако не учините нешто лоше. Нажалост, у њиховим главама негативна пажња је боља него никаква пажња. Дубоко у себи, ова деца се не желе понашати негативно. Они једноставно не знају ниједан други начин да се понашају.

Свако ко размишља о усвајању сирочади или хранитељског дјетета мора ово знати. Морају бити сигурни да су спремни и способни да се носе са таквим изазовима. И, што је најважније, треба им се свесно посветити детету и не одустати, чак и када ствари постану тешке. Превише деце у хранитељству и сиротишта узимају добронамерне породице које касније одлуче да не могу да се баве овом децом. Оно што можда не схватају јесте да прекид усвајања или слање детета у нови хранитељски дом само повећава штету која је већ нанета. Та деца већ не верују другима. Већ се не осећају тражено или вољено. Њихово слање само ће ојачати та уверења, стварајући циклус нижег самопоштовања и додатно повећавајући њихово неповерење и немогућност стварања здравих, љубавних веза.

Пре него што се одлучите да усвојите повређено дете, запитајте се да ли сте заиста спремни и способни сте да будете дете овог детета. Они који су спремни за изазов биће позитивне, исцељујуће снаге у животу ове деце. Полако, могу помоћи овој деци да се осећају сигурно и сигурно. Повредјена дјеца требају некога ко се никада неће одрећи њих, некога ко ће их безусловно вољети и доказати да је у реду да опет пусте своје чуваре и вјерују. Зар то свако дете не заслужује?

За више информација о усвајању деце из хранитељства, посетите Даве Тхомас Фондацију за усвајање или АдоптУСКидс.

Видео Упутства: Манастир Сланци 27.10.2019. Др. Влајко Пановић - "Разговор као основа разумевања међу људима" (Април 2024).