Домаће слушно здравље

• Може 14, 2024

Губитак слуха за аустралијске домородаче главни је здравствени проблем. То је болест сиромаштва, која се често не лечи, а погођено је најмање 40% њихове деце. Ипак, нажалост то је стање које се може излечити и ако се лечи, тој деци би пружили много веће шансе у животу.

Недавно сам присуствовао конференцији Беттер Хеаринг Аустралиа у Дарвину, Северна територија. Дарвин је дом народа Ларракиа, оригиналних чувара тог подручја и због тога је конференција била усредоточена на здравље слуха домороданих Аустралаца. Ово је такав проблем што је аустралијска влада издвојила 3,6 милиона долара за истраживање онога што је углавном спречити кондуктивни губитак слуха.

Северни териториј и заиста велика забава Аустралије суво је, вруће и оштро окружење, а домородачки народи који живе на овим подручјима боре се за живот. Келвин Конг, први абориџинални ЕНТ хирург, рекао нам је да је просечна животна доб абориџина 17 година краћа него за белу популацију. Заједнице су обично удаљене и тешко доступне, док медицинске установе готово и не постоје. Потхрањеност је уобичајена. Живот је тежак с мало модерних погодности. Куће су пренатрпане често са 20 до 30 људи који живе у двије спаваће собе, а хигијена је под овим условима изузетно тешка.

Сви говорници на конференцији раде на пољу домородачког здравља. Јое Даби, специјализован за ЕНТ. Путује у забачене крајеве земље која прегледавају школску децу због проблема са очима и ушима. Рекао нам је да су рупе у ушном бубњу најчешћи узроци губитка слуха у тим заједницама - толико честе да ретко види здраву бубну слузницу. Петер Моррис, ванредни професор Мензиес Сцхоол оф Хеалтх Ресеарцх (Универзитет Флиндерс & Медицал Центер) рекао нам је да је већи дио губитка слуха могуће спречити, али зато што се не лечи, постаје доживотни проблем који резултира лошим образовањем, лошим језичким вештинама и недостатком могућности запошљавања.

То су ствари које ови професионалци редовно виде. Откривено је да бебе старе само 6 недеља имају бактерије на задњем делу носа. Ова бактерија путује цевима до ушију где формира оно што је опште познато под називом „лепљиве уши“. Многа деца, у ствари једно од 3, у свим друштвима имају ово стање, али лечењем се рашчишћава без губитка слуха. Међутим, у аутохтоним заједницама је обично недијагностицирано и стога се не лијечи. Кад дете напуни шест месеци, имаће испупчене бубњеве за уши. До 12 месеци имат ће стални цурење из носа и гној који им излази из ушију јер им је бубањ ушију пукао. До три године дете ће имати чиреве на кожи, а преглед ушију ће показати досадне и беживотне бубне капке. Нажалост, мајка често не препознаје губитак слуха и мисли да дете има нормалан слух. Лечење је тешко применити. Мајку је потребно едуковати о важности редовног третмана и хигијене. Чак и испирање дететовог носа може помоћи јер уклања неке од бактерија.

Ови професионалци се непрестано боре како би образовали родитеље да деци дају лекове. Али у пренапученим условима када мајка има двоје деце са болешћу уха и можда још једну бебу, нећакињу или нећака и своју малу сестру, која би требало да пази да се не сећа да да лекове. Зато је често даје само једном у два дана или чак једном недељно. Понекад ће делити лекове између болесне деце тако да нико не добије праву количину.

Ако се стање може ухватити рано и ако се примени одговарајући лек, деца се обично опорављају са мало или нимало губитка слуха. Међутим, не третирана стварност је да ће ти људи патити целог живота. Ушна болест резултира губитком слуха, што заузврат узрокује погоршање говора. Ако дете не чује добро, неће успети ни у школи. Али не само то зато што не чују упутства, њихово понашање може бити непримерено и тада су означени као несташно. Сандра Нелсон из Мензиес Сцхоол оф Ресеарцх, рекла нам је да је једна од најтежих ствари која се може пребацити на родитеље то што губитак слуха њиховог детета узрокује њихове проблеме у понашању. Број ученика у школи је висок и то резултира неписменошћу. Без образовања живот се наставља у сиромаштву, јер не могу наћи посао, па се иста питања дешавају и у наредној генерацији.

Услови за ове народе су очајни. У домородачким заједницама, губитак слуха често је прикривен културолошким разликама и на ове људе гледа се као на глупости. Одговор лежи у бољем смештају, хигијени и образовању, што је тешко и споро извршити због стања и удаљености ових заједница.

Видео Упутства: Питања и одговори - 176. део - др Мирољуб Петровић (Може 2024).