Како опрост може побољшати вашу слику тела
Кад нам се једноставно не може чинити бољом тјелесном сликом, то понекад може бити и зато што нисмо успјели да се пустимо прошлости. Држимо се веровања, замера и повреда ствари које су се раније догађале. За себе кажемо да смо ограничени због тога ко смо били, где смо били и људи које познајемо. Истина је да када се толико чврсто држимо тих веровања о себи, не можемо расти. Не можемо се изазивати да постанемо људи какви желимо да будемо, нити да живимо живот какав заслужујемо. Држање за нашу прошлост може нам упропастити будућност.

Па шта ако сте у прошлости били заиста повређени? Шта ако је постојала особа или чак више особа која је заиста погрешила? Зар немате право да будете огорчени? Зар не бисте требали наставити да носите тај бол са собом? Ако су вам родитељи наштетили, зар то није њихова кривица, ваш живот није онакав какав желите данас? Наравно, све то незадовољство можете да носите са собом. Имате апсолутно право на то. Али по којој цени? Да ли је вредно жртвовати све што бисте могли имати у животу само да бисте били у праву? Не мислим тако, верујем да заслужујете толико више. Па како идете на пуштање тих љутњи или повреда? Препознавањем шта је ваш део и затим опраштањем особи која вам је нашкодила и опраштањем себи.

Опростити људима који вас повређују није заборавити прошлост. То не значи да особа која вам је нанијела штету ипак не би требала одговарати за своје поступке. Не морате чак ни да се дружите са њима ако одлучите да то не желите, у ствари, чак и не морате да разговарате са њима да бисте им рекли да им опраштате. Што се опроста тиче, схватање да ви више нисте жртва, нисте судија и порота друге особе и да је опроштај ваш избор. Опроштај се односи на ваше мисли и осећања према њима, а не на начин на који се према вама поступају. Један од начина који је мени успео јесте да гледам особу која ми је нанета повреду као некога ко је болестан. Морао сам да схватим да су оно што су учинили учинили са неког повређеног места у сопственој души и њиховог погрешног покушаја да побољшају своју несрећу. Учинити их људским, а мање „чудовиштем“ помогло ми је да стекнем мало саосећања за њихове борбе. Међутим, важно је напоменути да само зато што се труде да се осете боље, ни у ком случају то не чини у реду да злостављају другу особу.

Можда ћете помислити да немате учешћа у боловима који вас задрже. Да сте оправдано осетили повреду и задржали се на њој. Да немате никакве везе са првобитном издајом како не бисте могли да имате икакву улогу у огорчености. Погледајмо пример злостављања деце. Ако сте били повређени као дете, емотивно, физички или сексуално, нисте били криви. Ниједна одрасла особа никада нема ваљан разлог за наношење штете детету и никада дете није одговорно за повреде. Ако је насиље као одрасла особа изазвало страх, неповерење према другима, љутњу, то су све нормални одговори. Дакле, нисте то изазвали и имате право да будете повређени, па шта је ваш део? Дозвољавате му да и даље утиче на вас. До повреде је дошло и прошло је, а ипак је ухватите као краста и наставите отварати рану која крвари. Кривите особу или људе који су вас повредили и користите их као изговор. Сада сте ви онај који вас боли. То је твој део. Опрости себи и крени даље од прошлости.

Опроштај се вероватно неће догодити брзо, посебно ако сте били повређени током дужег временског периода. Можда ће требати године да се пуштање боли у потпуности испуни, али доношењем почетка, само одлуком да се опростите, ваш живот ће почети да постаје бољи. Почећете препознавати колико сте невероватни, баш као што јесте, управо овде, управо сада. Осетићете се боље око себе и свог тела и почећете да живите живот какав сте одувек намеравали да имате.

Видео Упутства: The brain benefits of deep sleep -- and how to get more of it | Dan Gartenberg (Може 2024).