Добивање стиска: Јасноћа, креативност и храброст у свету полудео

• Може 3, 2024

Мислите ли да су корпорације и медији превише моћни, да држе сву снагу да не можете спасити свијет? Францес Мооре Лаппе даје нам до знања да ми имамо моћ. Можемо спасити свет. Моја ћерка улази на први час из политологије на факултету. Ако читате само њене уџбенике за курс, били бисте убеђени да су корпорације толико корумпирале медије и владу да не постоје ништа, што обични грађани могу да ураде да утичу на систем. Лаппе-ова књига је противотров против слабости о којој је реч у уџбеницима моје кћерке.

Лаппе почиње питањем: „Зашто ми као друштва стварамо свет који се као појединци стидимо?“ Признаје да се људска бића не пробуде мислећи да ће детету дозволити да умре од глади или да ће допринети глобалном загревању и уништавању планете. Ипак, сваки дан деца умиру од глади и стотину врста нестану са земље. Мислимо да смо немоћни да нешто учинимо, а ипак, као што Лаппе примећује, то је погрешна грешка у атрибуцији. Крајем деветнаестог века, индијански домороци су били бројнији од британских државних службеника који су њима владали. Индијанци су мислили да су немоћни, али Ганди је открио да је моћ њихова. Могли су збацити своје колонијалне владаре и то учинили у року од седамнаест година након Гандијевог примера. Наши појмови, идеје о стварности нас дају и оснажују. Она каже да та заблуда о моћи почиње за нас, неспоразумом о демократији. Доминантни концепт демократије у нашем друштву је да су избори плус слободно тржиште једнаке демократије. Ми мислимо да је наша одговорност да се појавимо на биралиштима, гласате и купујемо. Али Лаппе нас подсећа да „Реална демократија и наша осебујна варијанта тржишне економије заснивају се на супротним принципима. Демократија потиче од грчког: демос (народ) плус кратос (правило). Та демократија зависи од широке распршености моћи тако да сваки грађанин има и глас и глас. Али наша тржишна економија, вођена као једно правило - односно највећи повратак акционара и шефова корпорација - неумољиво се креће у супротном смеру. Константно враћајући богатство у богатство, економија једног правила доводи до све веће концентрације моћи. "

Али постоји крхкост централизоване моћи. Инке и Азтеци су брзо пали на конквистадоре, али децентрализовани Апачи без вођа одбили су нападе током два века. Приступ одоздо доводи до танке демократије која не успева да уђе у најбоље од нас и не успе да нас заштити од најгорег од нас. Умјесто тога, потребна нам је „жива демократија - демократија као начин живота, више није нешто што смо учинили за нас или за нас, већ оно што сами стварамо“. То значи одбацивање става да је демократија „постављени систем и почети радити са идејом да је демократија скуп системских квалитета, вођена основним људским вредностима“. Речено нам је да само желимо да будемо сами, да желимо да нас влада остави на миру, али то је супротно људској природи. Људи су кооперанти. Из раног племенског искуства смо научили да нам је најбоља шанса да успемо када радимо заједно у некој заједници. Такође постоји осећај правичности који живи у нама јер неправда уништава заједницу. Решавамо проблеме. Морамо имати утицаја на спољни свет. Ми смо бића значења. Као што Лаппе напомиње, „Ми људска бића желимо да наши дани имају вредност пре него што осигуравамо сопствени опстанак; и један од начина на који смо ову потребу већ дуго задовољили је тежња да будемо добри преци, побољшавајући будућност наше деце и њихове деце. То је омогућило живу демократију јер смо развили скуп квалитета система који је динамичан, никада завршен. Свака генерација примењује поуке из свог искуства. Њене вредности су вођене, а не вођене догмама.

Али ми се нисмо родили знајући како да направимо демократију. Демократске вештине могу се и морају намерно подучавати. Морамо научити вештине активног слушања, преговарања, посредовања, менторства и размишљања о својим искуствима. Уче нас да је моћ ограничена количина. Ко га има, ко не --- то је нешто што ће се поделити и битка је око тога како то поделити. Међутим, Лаппе примећује да латински корен за моћ - поседује - једноставно значи „бити у стању.“ Моћ је једноставно наша способност да делујемо. Она каже да: „Можда би требало да мање говоримо о подели моћи и више о њеном стварању - шта је заиста потребно да би се решили наши проблеми. Пракса живе демократије ствара више моћи омогућавајући људима да делују на својим вредностима и интересима “То нам омогућава да применимо наше вредности на све улоге које играмо, као гласач, купац, послодавац, штедиша, радник и волонтер - можемо применити наше вредности свуда. Радимо у мрежи односа који утичу једни на друге.А кад почнемо сагледавати демократију унутар ове парадигме, схватили смо да корпорације и корпоративна моћ нису независни од нас или непроменљиви монолити, на мноштво начина како обликујемо корпорације и можемо их преусмерити у циљеве живота. Лаппе напомиње да „Предузећа одговарају на тржишне знакове, али са границама одговорности које постављају грађани, од пореских и трговинских правила до заштите животне средине и заштите купаца. Препознајемо и формалне канале - кроз владу - и неформалне утицаје - укључујући сопствене свакодневне изборе и организовано заговарање - које можемо користити да одржимо тржиште фер и промовише живот. "

Поглавље по поглавље Лаппе вас упознаје са групама које ове идеје делују. Практицирају праву демократију и праве разлику. Они враћају струју. Да би вам помогла да научите да примените ове принципе на своју групу, пружила је водич за проучавање, са упутама за поглавље по поглавље, истражујући питања постављена у практиковању стварне демократије. Ову би књигу требало читати сваком студенту политологије.



Погледајте још оваквих видео записа на ввв.куантумсхифт.тв Погледајте више видео записа попут овог на ввв.куантумсхифт.тв