Повезивање са терапијским агенцијама
У протеклих тринаест година бавио сам се мноштвом агенција које служе популацији за посебне потребе. Ово је почело пре него што је дијагноза аутизма икада постављена мом сада шеснаестогодишњем сину. Пре него што дођете до тог тренутка, посећујете лекаре, специјалисте и агенције да бисте сазнали зашто се ваше дете понаша на одређени начин или не говори.

Први утисци су заиста кључни у овом окружењу. Као самохрани родитељ до двоје тинејџера на спектру аутизма могу се присјетити многих погледа у чекаонице и морати помно проверити процјене које нису биле врло љубазне. То су била места која смо или тражили промене терапеута или више нисмо користили њихове услуге и пребацили агенције.

Ми имамо то право као родитељи да будемо сигурни да смо и ми и дете које се виђамо пријатно професионалцу који пружа такву услугу, који у већини случајева почиње у две, три или чак млађе године. Ове терапије могу бити свакодневне или два пута недељно током шест месеци до годину дана, а недељне напомене о напретку шаљу се кући и према извору финансирања, ако је применљиво.

Рано сам био толико преплављен после једног дана процена који је снимљен на видео снимку и посматран кроз двосмерно огледало са оба сина да се никад нисмо вратили у ту болницу. Било је толико препорука да схватим да је требало две године пре него што сам затражио ту терапију за своје синове.

За неке терапије родитељ ће можда морати да похађа радионице или оријентацију пре одобрења финансирања. Родитељи са ново дијагностикованим дететом нису у истој фази као и родитељи који су у рововима већ дужи низ година.

У овом тренутку, са синовима тинејџера спремним за прелазак у одраслост у наредних неколико година, радије бих да потражим друге породице са децом у сличним узрастима. Неке агенције ће престати да служе старијој тинејџерској популацији и завршиће услуге са дванаест или тринаест година, а неке чак и са девет година. Све зависи од тога за шта се специјализује њихова агенција.

Наше искуство почело је тако што нас је педијатар послао на одељење говорне и радне терапије у болници преко пута. У почетној процени поменуто је „аутистично“ понашање у рукописном облику који је био једва читљив.

Назвао сам након што сам добио процену и затражио још једног говорног и језичког патолога (СЛП) за сесије. Имао сам прилику у то време да разговарам са СЛП-ом и закључио сам да она добро одговара нашим потребама. Неколико месеци касније мој млађи син је такође почео са њом сеансе.

Док су моји синови били у вртићу и програму ране интервенције, имали су недељне сесије у данима у којима се нису одржавали њихови тренутни програми. Никада нисам разумео зашто би родитељи узимали дете из програма од 2,5 сата недељно на терапију када би могли да им среде све дане школе. Неколико година петком је био дан терапије.

Желео сам да поделим да су ме недавно позвали да будем представник родитеља на састанку корпоративног менаџера било које агенције. Послана ми је листа питања која су генерисана од Агенције. Желели су да добију мој одговор, као и да чују моју личну историју код агенција које су током година служиле обојици мојих синова.

Мој дугорочни циљ је био да на крају говорим на радионицама и родитељским састанцима да понудим увид у родитељску децу из спектра аутизма. Нисам ни размишљао о разговору са терапеутима или агенцијама јер ми ово није пало на памет. Похађам конференције на којима терапеути, наставници, родитељи и други професионалци деле своје богатство искуства. Купујем и књиге и часописе који имају чланке и од ових људи. Има смисла да родитељи деле своја искуства са терапијским агенцијама како би популација за посебне потребе могла да успева у терапијским срединама, кући и школи.

Питања која су постављена следе:

1. Шта родитељи воле да виде на веб локацији?

2. Шта би родитеља искључило са веб странице?

3. Да ли бисте радије као родитељ били дио терапије или је гледали из једносмјерног огледала?

4. Шта родитељи, осим квалитета услуга, траже у агенцији?

5. Које ресурсе / веб странице / блогове родитељи користе за добијање информација?

Провео сам отприлике сат времена поделећи са списка који сам написао покривајући агенције преко којих смо добили услуге. На својој фацебоок страници објавио сам и питања да бих добио узорковање од других родитеља као повратне информације.

Састанак је био у конференцијској сали са 20-ак руководилаца, неки онлине са екраном на зиду који су постављали питања, а телефонски говорници су слушали менаџере из других држава. Хаљина је била пословно лежерна. У почетку сам био мало нервозан. Кад сам отишао, добио сам биљку и захвалницу, као и картицу циља.

Ово је било сјајно искуство који је расправљало о утисцима са становишта породице, како изгледа мноштво терапеута који долазе у ваш дом, посећују школе, процес оцењивања, мало финансирања, старосне групе за терапију и идеје о кампу.Предложио сам да детаље о кампу доступно што је могуће пре, јер се породице већ припремају за то пре пролећног одмора, негде чак и током зимског распуста. Финансирање може трајати месец дана и морамо знати цену кампа, часове као и врсте услуга које се нуде током кампа.

Мислим да би више агенција требало да се обрати породицама у којима опслужују, да имају групе подршке за родитеље док чекају да сесија буде окончана. Помоћи би био упитник који тражи повратну информацију о њиховим политикама и услугама. На информативним састанцима и семинарима ове агенције имају говорнице са својим подацима како би родитељи могли научити више о њиховим услугама.

Столове видим на многим догађајима, али понекад имају толико активности за децу да родитељи не могу добити одговоре на њихова питања. На крају само зграбим материјале да их прочитам код куће. Ово је изгубљена прилика за многе агенције да упознају породицу или родитеља који би им могао бити управо следећи клијент.


Видео Упутства: What time is it on Mars? | Nagin Cox (Може 2024).