Алиса кроз стакло у Гуилдфорду у Великој Британији

• Може 12, 2024

Левис Царролл - име потиче сјајан ум који је написала Алице у земљи чудеса. Књига коју сам читала као девојчица зато што је мама рекла да је забавно читати је и никад заправо није разумела њену ћудљиву и маштовиту причу приче са чудном чајном забавом. Дакле, док смо слушали наш водич док смо шетали Гуилдфордом, постало ми је јасно да се Алице прилично разликује од свих осталих дечијих викторијанских књижевности. Ипак, колико год се та прича чинила у односу на друге приче о викторијанској деци, ова књига је ипак чуднија, јер ју је написао крајње усправан, ултраконзервативан човек - укратко, исправан викторијански господин, човек од платна .

Па смо кренули у шетњу и од Рогера смо сазнали да је Левис Царролл рођен Цхарлес Лутвидге Додгсон 27. јануара 1832. у парвонацији у Даресбури, Цхесхире, Енгланд, треће дете и најстарији син од једанаест деце велечасног Цхарлеса Додгсон и његова супруга Францис Јане Лутвидге. "Левис Царролл" је коначно одлучен као име оловке, произашло из преуређивања већине слова у правом имену које је било - "Цхарлес Лутвидге Додгсон".
Породична легенда каже да је краљ Џејмс И заправо „витез“ упекао говедину или овчетину за столом Сир Рицхарда Хоугхтона, једног од Царролових предака. Неки критичари су помислили да су овај инцидент инспирисали уводним цртама кроз Кроз огледало, наставак Алисиних авантура у земљи чудеса, када Црвена краљица Алису уводи ногу овчетине: "Алице - Муттон: Муттон - Алице."

Уши су ми се најежиле кад нам је Рогер рекао да је неколицина Додгсонове деце, укључујући и Царролла, снажно муцала. Ово муцање учинило га је помало "усамљеником" и донекле објашњава Царроллову дугогодишњу фасцинацију загонеткама и анаграмима, самотним играма да се забави. Царролл-ова наклоност играма, језичним загонеткама и свету бизарном, додатно се показује у његовом осећају за забаву браће и сестара - посебно његових сестара, што можда објашњава и његову животну привлачност за девојчице. У ствари, велики део Царролл-овог детињства провео је бринући се о својим малим сестрама. Код куће је био задужен за седам сестара, а његова машта се непрестано проводила како би их забавила, рекао је наш водич Рогер.

Био је великодушан и љубазан брат који је своју улогу најстаријег сина схватио врло озбиљно. Водич Рогер одвео нас је да видимо Кестене. Прелепа стара викторијанска кућа коју је купио за смештај својих сестара. Никад у њој није живео, већ је провео месец дана у њој са њима. Међутим, коначно је умро у кући. Стали смо испод раширеног стабла шљива и сликали смо прелепу стару кућу са упечатљивим плавим вратима. Неко је покушао украсти таблу са именима куће како би била уклоњена за сигурно чување.

Ипак, Царролл је највише занимао математику, а не енглеску књижевност. Кад је био врло млад, Царролл је молио свог оца да му објасни логаритме, вјероватно зато што је већ савладао аритметику, алгебру и чак већину еуклидијске геометрије. Инфакт Рогер рекао нам је како је Царролл од краљице Викторије тражила да му да било које књиге које је написао, а књига коју је написао након Алице је књига о геометрији!

1857. године и бавио се фотографијом, хобијем који ће га учинити познатим као једног од најбољих викторијанских фотографа девојчица. Царролл-ова привлачност за девојчице била је часна и изнад приговарања - барем према Рогеру, скоро век касније, апсолутно нема доказа за супротно.

1846. Царролл је упознала Алице Лидделл, четворогодишњу кћерку декана Хенрија Георгеа Лиддела из Цхрист Цхурцха. 1852. Царролл и његов пријатељ, влч. Робинсон Дуцквортх, повели су дјецу Лидделл, укључујући Алице, возећи се чамцем уз ријеку Темзу. Кад су се кретали узводно, Царролл је почела да прича причу о подземним авантурама девојчице која се звала Алице. Када су се искрцали, Алице је тражила од Царролл-а да јој напише Алице-ове авантуре. Од почетне дужине од 18.000 речи, Царролл је рукопис проширио на 35.000 речи, а илустрирао га је познати енглески илустратор Јохн Тенниел.

Штампано је 700.000 примерака. Од тада, с истеком оригиналног ауторског права 1907. године, преводио се на сваки главни језик, а сада је постао вишегодишњи бестселер, сврставајући се са делима Шекспира и Библијом у потражњу људи.