Гојазност је морално питање
Две трећине одраслих људи у Британији има прекомерну тежину, а свака четврта особа је гојазна. Гојазност је сада званично категорисана као болест. То је епидемија која напухава светску популацију мрљама.

Од увођења кукурузног сирупа у нашу храну почетком раних седамдесетих људи су добијали на тежини. Кукурузни сируп с високим садржајем фруктозе додаје се већини прерађених намирница и пића које конзумирамо као заслађивач. Дјеломично је одговоран за повећање линија струка.

Просечан западни оброк заснован је на производима од кукуруза. Масовно произведено месо се храни кукурузом, помфрит се пржи у кукурузном уљу, хлеб се прави кукурузним сирупом тако да дуже траје, а фруктоза је заменио сахарозу у газираним пићима. Постоји директна веза са прекомерном производњом кукуруза и нивоом гојазности данас. Високи фруктозни кукурузни сируп тече кроз вене сваког ко конзумира сода или брзу храну што заузврат доноси огромне зараде произвођачима.

Кукурузни сируп не може се кривити за гојазност, јер сви ми можемо бити у стању да контролишемо шта уносимо у наша тела. Наш животни стил постао је толико заузет да многи од нас конзумирају прерађену или смрзнуту храну, а не да је кувамо од свеже. Прерађена храна је пуна калорија и соли и никад није тако пуна као храна која се кува код куће, али сви се на њу обратимо у неко или друго време.

Људи не мисле да је гојазност грешна или морално неприхватљива. Масна тела постала су прихваћена као део живота у двадесет првом веку, али глутени стварају бокове у трбуху. Самоконтролирање је изашло из моде и дозвољавамо себи да конзумирамо све веће количине хране док нас није буквално разболело. Болести попут булимије су у порасту и свако ко има овај дисфункционалан начин живота троши драгоцјену храну повраћајући је у тоалет.

Бог нам је дао здраву свјежу храну како бисмо напајали наша тијела, па многи од нас вјерују да је у реду јести и пити прекомјерно само да бисмо задовољили наше стомаке и свој его. Видимо дивну товну храну у понуди и очи нам постају веће од трбуха. Изгледа да смо изгубили сваки осећај одговорности када је реч о исхрани. Зар немамо обавезу према својој деци да виде да једу хранљиву и здраву исхрану уместо безвриједне хране која ће их учинити дебелим?

Дозволили смо компанијама за прераду хране да диктирају начин на који једемо. Није их брига да ли је оно што конзумирамо лоше за нас јер су само заинтересовани да што више профитирају од својих акционара. Управо су ти људи прави гадови у нашим друштвима и требали би одговарати за отрове које продају и преносе као здраву храну.

Одговорност за гојазност лежи у свакоме од нас, требало би размишљати о томе шта уносимо у трбух и колико вежбе добијамо у поређењу с оним што конзумирамо. Заслуженост је замишљена у свим религијама и спомиње се у Библији као и Кур'ану.

Поглавље 7, стих 31
О деца Адамова, лепо ћете се обући када одете у џамију. Умерено једите и пијте. Сигурно не воли глутене.

Видео Упутства: Питања и одговори - 115. део - др Мирољуб Петровић (Може 2024).