Међународни шеми купона за одговор и Понзи

• Април 30, 2024

Средином децембра 2008. године медији су у више наврата користили термин „пензијска шема“ да би описали инвестициони скандал Бернарда Л Мадофа. Мало је људи чак свесно шта је првотна Понзијева шема. Оригинална шема названа је по Цхарлесу Понзију, италијанском имигранту. 1919. и 1920. хиљаде људи је уложило новац у Понзијеву компанију да би куповали и продали међународне купоне за одговоре. Током периода од три сата, Понзи је прихватио милион долара од инвеститора.

Понзијева инвестициона шема укључивала је куповину међународних купона за одговоре у земљама у којима су валуте девалвиране као резултат Првог светског рата. Вође тих земаља су биле толико заузете за обнову својих земаља након рата да нису мислиле да се фокусирају о поновном вредновању вредности оног што су у основи биле марке пенија.

Некако је Понзи постао свјестан те разлике у вриједности између међународних купона за одговоре. Спознао је да би било могуће искористити ову ситуацију на папиру да би се зарадио новац. Због чињенице да вредности ових маркица или купона нису биле прилагођене, открио је да ће бити могуће купити међународни купон за одговор у једној земљи за један пени, а потом моћи да га откупи у другој држави у којој ће марка вреди пет пута више.

Понзи је брзо схватио да је немогуће искористити ову ситуацију на размерама које је заиста желео постићи. Главни разлог због којег његова шема не би функционисала био је тај што једноставно није било довољно ИРЦ-а који би могли да зараде ону врсту новца коју је сањао да добије из своје шеме. Поред тога, трошкови пребацивања маркица из једне у другу државу лако би појели било који стварни профит који би могао да оствари од шеме. Али ове чињенице нису зауставиле Цхарлеса Понзија.

Отворио је радњу и обећао свима који су уложили у његову компанију да ће за 90 дана добити 40-постотни поврат новца. Исплатио је неке од првих инвеститора у својој компанији који су доказали да је његова „скривена“ стратегија улагања заправо функционисала. Остатак новца који је добио од својих инвеститора никада није ни у шта уложен. Једноставно је отишао у Понзијев џеп и омогућио му да постане милионер за кратко време.

Једноставно је исплатио неке од првих инвеститора новим новцем од каснијих инвеститора. Другим речима, опљачкао је Петера да плати Павлу јер су неки људи назвали поступак ове врсте инвестиционе шеме. На крају су неки почели да постављају питање како је Понзи успео да оствари тако велике профите од своје инвестиционе стратегије. Влада и неке новине истакли су чињеницу да нема довољно међународних купона за одговор да би финансирали Понзијев инвестициони план у обиму којим управља.

Наравно, то није зауставило велики број људи од улагања у Понзијеву компанију. Понзијева шема могла би да функционише све док је могао да настави да привлачи нове инвеститоре како би исплатио старије инвеститоре који су одлучили да свој новац изваде из инвестиционог плана. На крају му је пропала инвестициона шема. Понзију је суђено, осуђено и у затвору. По пуштању на слободу, депортован је у Италију 1934. Касније се преселио у Бразил и тамо умро, без пензије 1949.