Одјек

• Може 12, 2024

Често се шалимо, загарантовано да постоје две ствари у животу, смрт и порези када постоји сталност искуства у виду животних лекција и избора који обећавају могућности у смислу наше животне мистерије која се отвара. Од љубави и губитка, рањивости и издаје, па све до сталног уласка и одласка кроз рођење и смрт, све се без одјека одобрава оно што одјек пружа звуком.

Када бол у животној лекцији постане надмоћан, можемо се окренути самоуништавању пре него што смо заиста спремни да пређемо из искуства и излечимо. Будући да нам је дата слободна воља, то нам је дозвољено све док се можемо придржавати одређеног циклуса понашања. Без обзира када смо у стању да кренемо напред, на квалитет предавања не утиче. Једноставно нам нуди вријеме да се изборимо и припремимо се за почетак процеса оздрављења.

Опроштење игра критичну улогу у рјешавању. Колико год било тешко разумети, за сваки слој унутар нашег бола чека се дипломирање исцељења и без тога је непотпуно. Могу постојати празнине у души које захтевају бољу употребу и пажњу духа. Као што бисмо дефрагментирали диск, тако ће и одбацивање бескорисних акција помоћи расту нашег духа.

Читање може открити много више проблема него сама ситуација. На пример, циклички неуспешни партнери у романтичним везама готово никада нису тако једноставни као што је то што једна особа непрестано користи. Ово не би било искуство изводјења лекције душе које бисмо дошли да учимо. Више је него вероватно да постоји неко мало мерење само-себе које треба детаљније погледати. Примијетивши сам циклус добре вијести, душа је спремна приступити ономе што је задржало прилику за љубавни раст у облику издаја и губитка.

Можда ће нам бити представљене и тешке околности када смо спремни да се удаљимо од болне ситуације, али ситуација и други остају нетакнути. Иако смо можда уморни од напрезања своје енергије, други у сукобу не морају и захтевају много више него што смо имали више времена пре него што се излечимо. Опроштење је посебно корисно у овим околностима. Све мање од препуштања отврднутог терета гдје и када смо напустили ситуацију наставиће акорд догађаја чак и ако смо одлучили кренути даље.

Унутар одјека је диван подсјетник оно што смо изнијели враћа нам се на овај или онај начин. То можда није тачна компонента, али ефекат који је остатак првог. Увек остаје избор каквог одјека ћемо оставити иза себе. Ако са осмехом можемо да станемо усред свог, можемо се осећати добро знајући чак и у недоумици да је најбољи део себе остављен.

У животу и миру. Еллеисе