Деца која злостављају децу

• Може 2, 2024

Не грешите, малтретирање је насилничко понашање! Дело насилника је намерно и намерно. То није нешто што човек само одлучи да уради једног дана. Напротив, то је планирано понашање. Насилници планирају да раде оно што штети њиховој мета. Штета може бити физичка, ментална, сексуална или емоционална. Важно је напоменути да је насиље такође научено понашање. Многи насилници уче своје понашање гледајући агресивно понашање у властитим домовима. Након гледања код куће, они ће почети вршити агресију на своје жртве.

Постоје различити облици малтретирања. Дете се може физички малтретирати када их насилник погоди, гурне, стисне итд. Постоје и вербални напади које насилници користе, попут позивања имена жртава или бескрајно задиркивање. Сексуално узнемиравање, попут подерања каишева за грудњак, је такође облик малтретирања. И на крају, када једно дете захтева новац од другог детета, као што се види у разним телевизијским емисијама, то је насиље. Злостављање се мора схватити врло озбиљно и не може га се игнорисати. Не можемо затворити очи насиљем које се дешава у нашим школама у околини.

Злостављање има различите нивое који зависе од старости. У раним годинама то се може звати и задиркивати. У средњој школи то може бити крађа новца за ручак и не дозвољавање другом дјетету групу вршњака. У средњој школи то могу бити силовања, активности банде итд. Насиље се не односи само на дечаке или дечаке који повреде друге дечаке. Има и женских насилника. Ради се о томе да неко жели намерно повриједити неког другог јер им се не свиђа. Можда насилник не воли жртву због своје одеће или због гледишта, или једноставно зато што им та особа једноставно не одговара.

Жртве злостављања обично не кажу другима. Важно је напоменути да када вршњаци закораче до тањира и бране жртву, насилник ће обично одступити. Много се прича о томе како би жртва силовања требало да удари у себе како би зауставила насилника. Али, важи и обрнуто. Ако се жртва покуша узвратити, може се само погоршати. Многе жртве малтретирања депресију су јер се осећају као да не могу ништа учинити да зауставе насиље. Осјећају као да им нико не може помоћи. Овде нису у праву. Они морају знати да могу некоме рећи како би добили помоћ која им је потребна.

Многе школе сада имају политику нулте толеранције према насиљу. Ако сумњате да је ваше дете малтретирано, обавезно је да то пријавите школи да би ваше дете могло бити безбедно у школи. Једна од могућности за родитеље деце која су изложена малтретирању јесте да сликају модрице или ране које је на детету оставило од насилника. Друга могућност је да документује све што њихово дете издржи од насилника, да га упише у писмо писмо школе и пошаље директору и надзорнику школског округа.

Деца не би требало да се једнодушно баве насилницима. Они би требали знати да нису сами и да је на располагању помоћ. Охрабрујем свакога ко сумња да је њихово дете малтретирано да разговара о томе са својим дететом. Подржите дете и обавестите их о могућностима. Знајући да имају могућности помоћи ће оснаживању детета, што ће им помоћи да се осећа као да има неки осећај контроле над оним што трпи.

Школски окрузи широм земље не би требало да имају само нулту толеранцију према насиљу, већ би требало да имају и последице за насилника тако да им се не да пукнути шака по руци и послати на пут. Насилници морају знати да ће бити посљедица за њихово понашање. Она стара изрека „Дечаци ће бити дечаци“ треба да се престане понављати у нашим школским окрузима. Што се више каже та изрека, то ће се више насилника наставити јер шаље поруку насилницима да је оно што раде нормално понашање када је супротно тачно. Хајде да сви заједно радимо на спречавању злостављања у нашим школама.

Видео Упутства: Прилог: Концерт - "Деца деци" (Може 2024).