Вечера за викенд у Носса Гоа, Бангалоре

• Може 6, 2024

Тако да одједном добијем позив од мојих пријатеља који кажу да се дођемо вечерас у Носса Гоа, ресторан Гоан у улици Цастле и да заједно уживамо у вечери. Одлучујемо да се сретнемо као један од нас из Велике Британије, да проведемо време са својом старом и болесном мајком и враћамо се за неколико дана.

Нађимо се у 7:15, каже планер, а ја кажем добро, гледам кроз прозор у све више светла. Нервозна сам од ходања у мраку јер сам потпуно престала да возим. Луди промет и проблеми са мојим очима због дијабетеса зауставили су моју деценију вожње по граду, узимајући моје синове за све њихове ваннаставне активности, посебно пливање и триатлон.

Зато се брзо облачим после туширања и одлучим да се срушим у 18:30, јер знам да ће ми требати око 15 минута брзе шетње да стигнем. Тада могу да наручим шољу кадак цхаи-ја и могу да седим около чекајући у сигурности ресторана.

Ресторан је био наш дом раније и зато волим мирно седети, пијуцкајући чај и осврћући се на предивне промене које су направиле у нашем дому. Дом 30 необичних година, у којем су дечаци одрасли и имали смо најбоље године у животу. Моја цењена башта сада је претворена у спољашњу атмосферу, а фркајући фонтана чини да вечерашњи ваздух изгледа нежно и пријатно, упркос седишту поред лудог саобраћаја, на прометној улици Рицхмонд.

Древна 30-годишња бугенвила, коју ми је дао мој отац на поклон, и даље успева и помаже у заштити од ужасног загађења прашином која лети на цесту. Одувек је била прекривена цвећем које је сада стало, хладом са новог тријема који блокира врелу сунчеву светлост потребну да цвеће расте.

На капији се одвија бучна активност и моји пријатељи су стигли. Једна од њих је физички изазвана реуматоидним артритисом, али смешка се док се болно мора борити да дође у ресторан. Чак и најмањи корак је за њу велика препрека и може се схватити колико смо сретни да без напора ходамо.

Сједимо и наређујемо високе чаше кокосове воде јер је то мјесто гдје се алкохол не пије. Лиценца алкохолних пића у Карнатаки забрањена је. Разговор ми говори о мом имену. Како изговарамо то каже један од њих. Морам да објасним да имам љубавну књигу, која чита мајку која је читала Георгетте Хеиер, а ја сам била јунакиња из њеног романа „Тихи господин“. А моје име се изговара као Французи, а не Британци. Али мене заправо није занимало, јер пуно људи то изговара на тако много начина.

Волио сам начин на који су то Данци изговорили док сам шест месеци студирао у Аархусу у Данској. Мој рођак који је тамо живео објаснио је да се на данском језику говори енглеском као И на енглеском. Тако да сам Мајана звучала прилично егзотично за мене. И чудно, широм Европе, чак и у Амстердаму где сам радио следећих шест месеци, остало је то мекано и благо изговарање.

Тада су стигли менији и ми смо се смјестили по наруџби. Један је наручио клизач Тонгуе без пуно дивљења. Један свињски Виндалоо и други Говеђи Ксацути и подијелили смо их с врућим отровима и ја сам наручио Гоан суннете. Није ни чудо што је моја мама увек гунђала и говорила да су суннети које смо им купили у Бангалору непристојни док су били створени у мангалорејском стилу. Гоанс их пуни кокосовим орасом и користи се смеђи пиринач. Укусно и за то умрети.

Тишина је владала неко време док смо лизали тањире чистима и слике кликнули ружичастом камером. Све се полирало, а били смо препуни. И изненађујуће нема паских торби које су неизбежне. Били смо паметни, ишли смо два по три и тако без отпада. Нитко није могао ни помислити да ће бити десерт, а и једини је десерт био карамелни крем и пита од јабука.

Рачун је био прилично разуман и извлачили смо по три динара по 500, покрили смо трошкове, са лепим великим напојницом. На жалост нисмо се могли примирити у вестном дугом ћаскању, јер је стигла ноћна смена једне другарице и она је морала прегазити журно повлачење, кући.

Видео Упутства: Liverpool players react to their FIFA 20 ratings | Van Dijk with Salah, Mane, Firmino and more (Може 2024).