Друштвена одговорност за тему приповиједања

• Може 15, 2024

Када пише приче, кратке или епске, тема је један од оних основних елемената који је присутан, уткан у реченице, плесач на страници. То би требало сматрати невољним елементом, што значи да није неопходно размишљати о томе да постоји. Појављује се док се прича развија заплетом, карактеризацијом и постављањем. Тема се може развијати са мало свести и у читаоца и у писца како прича напредује. Може бити врло гласно или шапат, зависно од теме са којом се дружи.

Са темом, писци имају утицајну моћ над својом публиком, слично као да бацају чаролију и морају бити свесни те магије, јер публика реагује на изговорене речи и на страници, у побуни, подршци, нереду и социјалној правди.

Кроз историју се велики део прича фокусирао на способност добра да победи зло. Кроз ове теме друштво је научило његов основни морални код и утврдило етичке ставове у различитим областима живота.

Негде је дошло до промене теме. Зло се стекло и у неким је случајевима процвјетало чинећи друштвено прихватљивим свједочити да други не само умиру, већ их посматрају у екстремним искуствима суровости. Ови сусрети са смрћу и мучењем далеко су превазишли причу коју је покушавао да исприча. Као резултат тога, зли прваци кроз нашу књигу, телевизију и индустрију филмова.

Приказивање ужаса је неопходно. Јавност мора бити образована да препозна зло ради сопствене заштите, али не и да нуди калеж напуњен крвљу за личну потрошњу, са ликовима који избјегавају пресуду да се врате више да се побију недужни. Ови терористички догађаји не треба да се понављају изнова и изнова.

Теме добра против зла и побједе зле корумпирале су умјетност приповиједања на штету људи и њиховог потомства. Они су постали високо цењени у узнемирујућем тренду у друштву.

Писци фикције имају друштвену одговорност за свој рад као и новинари, јер подстичу машту, а машта надахњује ум да своје снове манифестује у стварност. Писци имају потенцијал да подстакну опасан психолошки развој у својој публици. Подстичу друге да верују и да пригрле то веровање.

У теми зла, писци морају бити свесни свог утицаја да препознају и решавају проблеме у умовима своје публике. Неодговорно је водити некога на опасно место, пратити их са опасним људима и остављати их на миру да се брину за себе. Морају им дати руту за бијег, чак и за забавне сврхе.

Ум није само ужасно трошити, већ је срамотно загађивати га предметом који нема апсолутно никакву вредност. Људски интелект не би требао да се прелази преко бијесних предмета у огромним планинским гомилама или да зарони дубоко да би пливао под крвљу и гором да би стигао на другу страну.

Ум и машта су уопште моћна средства за живот. Они су почетак свега, и доброг и лошег. Да бисте променили особу, ситуацију, политичку структуру или културу, прво морате да промените мишљење. Ум мора бити условљен да би схватио добро и искористио то за продуктивнију изградњу. Писци белетристике помажу да осмисле пут и направе мапу за бекство.

Видео Упутства: Питања и одговори - 27. део - др.Мирољуб Петровић (Може 2024).