Моностатови у чаробној флаути

Моностатос је нешто што је аномалија у опери Чаробна флаута. Чини се да је чудан лик стигао у Сарастров храм и зашто ми је на земљи Сарастро на првом мјесту управљао Памином, увијек ми се чинио необјашњивим. Није дато објашњење за овај чин у причи.

Моностатос је комбинација супротности Тамину и Папагену. Као и Папагено, на њега се необично види да је Мавро и често се приказује као црна особа. У многим продукцијама, мада не сви бели певачи, играће улогу с црним лицем да би побољшао овај део улоге.

Моностатос се први пут појављује у храму Сарастрота који наводно чува Памину. Међутим, његова пожуда за Памином је таква да очајнички покушава да побегне од његових мука и на крају успе кад се појави Папагено. Папагено и Моностатос се међусобно сусрећу након што се Памина онесвестила, а обојица се плаше разлике друге (а ни једно раније није видело ништа слично) и беже један од другог. Моностатови напокон покушавају да освоје Папагена и Памину када покушавају да се врате у Тамино, али Папагено користи Чаробна звона и спасење Звона их спашава. На крају уместо њега ухвати Тамино и доведе га пред Сарастро.


У завршном делу чина 1 опере, Памина говори Сарастру зашто је покушала да побегне, а Сарастро награђује Моностатос за своја дела рекавши својим робовима да му не дају више од 77 удараца бастинада. Ова неугодна казна је Моностатосово поништавање док почиње да се побуни против Сарастра.

Следећа појава опере Моностатос у другом чину је када се прикраде Памини док она спава и поново га пожуда превлада. Ноћна краљица појављује се у кључном тренутку, али следећи наредбу Памини да убије Сарастро, Моностатос покушава да уцењује Памину. Сарастро долази да је то чуо и отпушта га. Моностатос се последњи пут виђа када Краљица ноћи и њене даме покушавају да олују храм. Краљица му је обећала Памину након заузимања храма, али наравно да пропадају.

Улогу Моностатоса обично пева баритон са прилично светлим гласом. Његова музика има свој стил за разлику од било ког другог лика у опери, посебно што је улога Моностатоса са обе стране за разлику од осталих ликова.


Моностатос има пет наступа у опери (многи аутори су сугерисали да се то може односити на чињеницу да је број 5 репрезентативан за жену масонског ритуала) и да има неколико комада за певање.

Његово прво појављивање је дует са Памином (Дер Тод мацхт мицх ницхт хебен / Хе / Склавен, легт ихр Фесселн ан), а одмах иза њега дует „ху - - дес ист - дер Теуфел сицхерлицх“. Затим прекида Памину и Папагеноову "нур гесцхвинде" са својом кратком аријом "нур гесцхвинде, нур гесцхвинде" и хором који робови певају када звона очарају "Дас клингет со херрлицх".

Има сценски рецитатив са Сарастро-јем, Тамином, Памином, Папагеном и хором на крају чина 1, а затим му је следећа арија грозна „Аллес фухлт дер Лиебе Фреуден“ када се увуче до успаване Памине. Његово последње појављивање је у хору и на крају дијалога са Краљицом ноћи и три даме (поново погледајте број пет).

Моностатос није најпријатнији од ликова у њима Чаробна флаута а улога захтева и доброг глумца и сјајног певача да то изведе у најбољем реду. Улога и није баш комична, мада су делови исте (на пример када Моностатос и Папагено беже један од другог) често приказани као такви. Има неку фину музику коју треба да пева, а улога је вредна проучавања као дела вашег укупног знања о опери.