Глумица Хеди Ламарр Изумитељ?
Хеди Ламарр је цијењена као једна од, ако не и најљепша жена на свијету због свог савршеног комплета, очију у облику мачкице и стиснутих усана. Као глумица и икона, сваки мушкарац је желео њу и свака жена је желела да буде она. Иако углавном памти по својој лепоти, Ламарр је имао и мозгове. Да ли сте знали да је блистава бринета открила концепт „скакање фреквенција“? Уређај који се користи за праћење нацистичких торпеда током Другог светског рата? Без Хеди Ламарр, где би била наша ратна технологија данас?

1933. године Ламарр се оженио Фритзом Мандлом, произвођачем муниције специјализованим за гранате и гранате. Током њиховог брака, Ламарр је пажљиво обраћао тајне расправе о коришћењу радио-контролисаних торпеда. Али ова врста торпеда имала је само један проблем: пренос се лако може пореметити, па би торпедо био бескористан. 1937. године Ламарр је избегао Мандлов насилни и љубоморни схватање и емигрирао у Америку. Тамо је постала икона у МГМ Студиос у Холивуду у Калифорнији.

Године 1940., годину дана пре напада на Пеарл Харбор, Ламарр је размислио о проблему са проналаском свог бившег супруга. Одлучила је да пронађе решење за све који су желели да користе радио-контролисане торпеде, а да им дозвољавају да „заглаве“ непријатељским сигналима. У лето се Ламарр упознао и сарађивао са Георгеом Антхеилом, који је био амерички музички композитор и постао њен ко-изумитељ. Заједно су помогли да се састави спектар од 88 фреквенција које одговарају типкама на клавиру. Ови преноси успешно су заштитили радио-управљане торпеде од поремећаја!

Две године касније, Ламарр и Антхеил су добили патент за свој „Тајни систем комуникација“. Они су са владом Сједињених Држава склопили коначне споразуме да своју технологију користе на располагању како би је могли користити у одбрани рата. Али њихов патент није коришћен све до кубанске ракетне кризе, па чак ни тада њихов рад није у потпуности цењен. Тек 1997. године госпођица Ламарр добила је награду ЕФФ (Елецтрониц Фронтиер Фоундатион) за свој проналазак. Својом иконичном дрском и лепршавом личношћу, госпођица Ламарр је награду прихватила са „Вријеме је!“ Исте године Ламарр је постала прва женска добитница награде БУЛБИЕ Гнасс Спирит оф Ацхиевемент Авард, што је престижна награда за животно дело за животно дело.

Њени напори у научној области још увек нису бачени на ветар. Њен изум „скакање фреквенција“ коришћен је у иновацијама мобилних телефона, факса и друге бежичне технологије коју данас користимо. 9. новембра 2005., који би био Ламарров 92. рођендан, у њену част одржан је први изумитељски дан у Њемачкој.