Разговор са опозицијом

• Април 25, 2024

У недавном броју Невсвеека, Рицхард Моув, председник Фуллер Тхеологицал Семинариа, написао је део гледишта под називом „Мање викање, више разговора“.

Др Моув каже да би волео да видимо да разговарамо. Волио бих да разговарам са др Моувом, али немам појма одакле да почнем. Он и ја имамо различите ставове о многим стварима. И ја сам хришћанин, али нисам евангелички хришћанин. Не верујем у многе ствари које он сматра драгим. Такође поштујем његово право на стајалиште какво има и бранио бих до смрти његово право да то изрази. Није лако, али ако верујем у наше право на слободу говора, онда се то право мора проширити и на људе који говоре ствари са којима се не слажем.

На личном нивоу, верујем да је најбољи начин да се ти разговори пронађу заједнички. На пример, и др Моув и ја посветили смо се каријери услузи. Обоје имамо снажну веру, иако различито изражену. Др Моув и ја имамо страст за социјалном правдом. Обоје смо живели у Гранд Рапидс-у, Мичиген. Питам се да ли је и он фан Иестердога?

Могло би се започети разговором: Који је ваш омиљени иестердог, Др. Моув? Можемо разговарати о заједничким стварима. Можемо разговарати о томе како смо се држали тих веровања и можемо делити искуства која су обликовала нашу веру и наше погледе на свет. Можда чак и нешто научимо једни од других.

Велике су шансе да нећемо мењати ставове једни других. Бар не у потпуности. Оно што можемо очекивати је да ћемо се мало боље разумјети, да ћемо имати јаче везе. Можемо научити нове ствари које мењају нашу перцепцију. Узрок сам томе да је више особа одлучило да бити гаи заправо није паралелно бити педофил или убица. Не зато што сам им тако рекао, већ зато што сам им тако показао. Ја сам тачно она која не очекују: Ја сам жена са снажном вером, са добро осмишљеним мишљењима која им такође пружају поштовање да им омогуће своје мишљење и осећања. Не слажу се сви са мном да је једнакост брака важна, да верска становишта немају место у нашој влади или да би побачај требао бити законит. У ствари, многи од њих то не чине. У реду је. Ни ја се не слажем са њима.

Управо сам један од тих људи који ме је вратио у вјеру. Напустио сам цркву кад сам изашао. Небројени људи су ми рекли да, осим ако се "не одрекнем греха хомосексуалности", био сам проклет. Урадио сам неко истраживање и изненадило ме оно што сам утврдио. Библија је недоследна и хришћани су селективни у ономе што ми буквално тумачимо. Љутио сам се и, с 20 година, одлучио сам да је цела ствар глупост. Занемарио сам шта знам и шта осећам и игнорисао Бога. Тада сам упознао жену која ми је показала да нису сви хришћани такви, да нисмо сви лицемери и биготи. Показала ми је да се она и ја можемо дивље не слагати и даље поштовати веровања једна другу. Почео сам да верујем. Ево ме, много година касније, хришћанин који практикујем.

Имамо нешто што можемо научити једни од других. За мене је оно што отежава то што већину хришћана које срећем не занима дијалог. Заинтересовани су да буду у праву. Прилично сам сигуран да се то може рећи и за нас остале. Претпостављам да је потребно да престанемо да покушавамо да нас разумеју и да покушамо да разумемо. Препустити се потреби да будете „у праву“ и да се усредсредите на праведност. Не грешите, не мислим на праведнике. Не, мислим на дефиницију као у Мерриам-Вебстер Дицтионари: поступати или бити у складу са оним што је праведно, часно и без кривице или погрешака. Никада није праведно третирати некога с непоштовањем, демонизовати некога кога не познајете. Без обзира да ли делите моју хришћанску веру или не, сигурно се можете сложити да је добра идеја понашати се у складу са праведним и часним.

Можда ту почињемо. Почињемо понашањем праведно. Знамо где нас је понашање праведно водило. Време је да пронађете нови пут

Видео Упутства: Каде оди српската опозиција? - разговор со Драган Ѓилас во Студио 1 (Април 2024).