Питање вере
То је документовано: Док се људи ближе златним годинама, њихове мисли почињу да се окрећу њиховој смртности. Религијска питања су мање борбена и више аргументирана. Битке се бирају пажљиво, а не све што се хвата. Не ради се о томе која је „религија“ тачна. То се тиче вере, бар овог Златног Агера. А ако ја овако мислим, морају постојати и други, јер ниједна идеја није нова, о којој се раније није размишљало у неком облику.

Не кажем: "Ја сам религиозан." Кажем: „Ја сам жена вере.“ Волим да мислим да сам жена дубоке вере, али у својој људскости проналазим своје мане. И драго ми је што знам да ме Бог, мој Отац, воли упркос себи. И волим да мислим да сам стрпљивији и саосећај са млађима међу нама који још нису постигли свој средњи или виши година.

Неки пријатељи писца, и средњи и Златни Агери, разговарали су о својим „музама“. Чак су их и описали. На питање како знају њихове музе одговорили су: "Једноставно знате." Где је, дакле, моја муза? Зашто не препознам њу или њега? Њихови читају попут дијелова приповедне фикције или креативне нон-фикције створене да им дају менталну слику која им помаже да се дисциплинирају, натјерају их да сједе за својим столовима и пишу оно што намјеравају да напишу. Хм. Немам тако менталну слику. Да ли то значи, дакле, да сам ја своја муза?

Вјера је за мене слична природа. Вера је поуздање у некога изван себе. Па ипак, како сам дуго (дуго) мислио да је свачији концепт вере исти као мој? Да ли ми је то помогло да видим "доба зрелости"? Изненадио ме први пут кад је неко рекао да је један истински и живи Бог „она“.

Моја вера је у „Њега“, мог небеског Оца, мада постоје људи који ме питају како да верујем у шта је човек манипулирао. Зар нисмо почели са Мајком Земљом? Моја вера је у односу отац-ћерка, лични однос с Богом. Ово је слика која је засађена дубоко у мом уму и души. Ово је слика која ме тјеши кад сам окружен мраком и невољама које пријете да ме надвладају. И иако сам се увек тако осећао, најбоље бих то могао дефинисати у својој "зрелој доби".

Отац воли своју децу безусловно. То не значи да не држи очекивања за своју децу. То не значи да деца неће или не треба да буду дисциплинована. То значи да, без обзира на то што они раде, он их воли. Добар отац обезбеђује своју децу, породицу. Он напорно ради и жртвује се за њих да би имали оно што им треба… не увек оно што желе, већ оно што требају. Заузврат, његова деца га безусловно воле, поштујући га јер је њихов отац; поштујући га јер их је увео у овај свет и чини најбоље што може да се брине о њима.

Чини ми се да је однос вере са Богом једноставан. Не требам или не желим комплицирати. Попут краља Соломона, и ја тражим мудрост и знање. Попут краља Давида, ја сам човек и постајем кратак. Попут краљице Естер, желим заштитити своје најмилије. Али као и Хаггар понекад се осећам презирано, завидљиво, мржено и презирано. Па ипак, постоји утеха у њежном додиру мог љубљеног брата Исуса, који је рекао да је највећа наредба љубити свог Бога свим својим срцем, свом душом и свим својим умом. Друга заповест је таква. Воли свог ближњег као што волиш себе.

Љубав према себи није себичност. Љубав према себи води рачуна о себи, тако да ћете бити у стању да волите и водите бригу о другима, у којој год животној фази били. Зашто толики многи од нас то не разумију док не достигнемо своје "зрело доба", наше "златно доба"? Или га можда сасвим пропустити? Као Златни Агери, наша мудрост потребна је онима који нас прате. Имамо важну улогу коју треба попунити. Благостање вама на остварењу своје улоге у вашем малом делу света.


Видео Упутства: Питања и одговори - 31 део - др Мирољуб Петровић (Април 2024).