Ј. Едгар Хоовер
Ј. Едгар Хоовер био је директор Савезног истражног бироа од његовог оснивања 1935. године. Директор је био од 1935. до његове смрти 1972. у доби од 77 година. 1924. Ј. Едгар Хоовер постављен је за директора бироа истраге и он је одговоран за националну базу података о отисцима прстију, лабораторију за злочине и школу за савезне агенте. Проширио је границу спровођења криминала познату под називом Биро за истрагу при Федералном истражном бироу 1935. Током забране 1920-их, Хоовер "Г-Мен" убио је Јохна Диллингера и Георге-а "Мацхине Гун" Келли и то је био Хоовер и његов тим за "тајну полицију" који су пред лице правде вољели Лоуиса "Лепкеа" Буцхаллтера. Буцхаллтер је био вођа злогласног Мурдер, Инц.

Ј. Едгар Хоовер је током забране и Велике депресије имао своје видике на гангстерима попут Диллингера и Алвина Карписа, а затим се фокусирао на Други светски рат заустављањем нацистичких инфилтрата, а затим фокусирањем на комунизам. Кад му је мафија приведена, Хоовер није хтео да верује да у Америци постоји организовани криминал. Неки кажу да је одбио да верује зато што је мафијашима попут Френка Костела речено да помажу њему и његовој агенцији, а такође су се побринули да победи у неким коњским тркама на које се кладио. Хоовер се никада није кладио на коње, већ је послао специјалне агенте да се кладе за њега. Тек 1956. године, када су вође мафије организовали састанак у Апалачину у Њујорку.

Састанак је требало да Вита Ђеновесе постави на власт „шефа шефова“ у мафији. Алармни Државни Троопер приметио је много лепих луксузних аутомобила који су се сливали у мали град и отишли ​​до куће у којој су сви били паркирани и почели су да записују бројеве регистарских таблица. Упозорени да је овде државна полиција, мафијашки шефови и капетани покушали су да оду. Неки су ушли у своја возила и одвезли се, а неки су тек потрчали у шуму иза куће. Када су аутомобили сишли на пут, зауставила их је полицијска блокада људи, а људи попут Вита Ђеновесеа ухапшени су и задржани на испитивању.

Управо је овај састанак довео мафију у јавност и Хоовер није имао другог избора осим да призна да постоји заиста организовани криминал. Путем прислушкивања Хоовер је често чуо фразу цоса ностра, што се слабо преводи на наша ствар, и погрешно су је схватили као име америчке мафије, па се Ла Цоса Ностра родила.

Хоовер је често критикован да је напустио закон и користио илегалне прислушкивања за хватање криминалаца, субверзивних радника, комуниста, а причало се да има тајне досијее сваког председника под којим је радио и управо су ти списи чували да Хоовер штити од отпуштени од стране седница председника. Још увијек није сигурно да ли је икада имао те досије предсједницима и другим политичарима.

Попут њега или мржње, Ј. Едгар Хоовер је разлог што имамо Ф.Б.И. данас и такође је разлог да мафије каква је била, више нема. Тог дана у историји, 2. маја 1972. године, Ј. Едгар Хоовер умро је од застојне срчане инсуфицијенције.