Историја цикорије
Иако су стари користили цикорију, остаје нејасно јесу ли то скупљали из дивљине или узгајали биљке. Оно што се дефинитивно зна јесте да његова употреба датира неких 5000 година од старих Египћана. Касније су то користили и стари Грци и Римљани. Све ове древне цивилизације јеле су лишће цикорије сирове у салати и као кувано поврће.

Теопхрастус, грчки лекар око 300 Б.Ц., био је један од првих који је написао о биљци.

Диосцоридес, грчки лекар из 1. века, написао је о разним медицинским употребама цикорија. Биљка је у древном Египту служила и као лековита биљка.

Цикорије би биле погодне за библијске баште, јер се помиње у Библији. Историјски у библијска времена, цикорија се сматрала једном од горких биљака, која је била у пратњи паске јањетине.

Биљка је била представљена у разним древним рукописима током грчких и римских времена. Чувени природословац и писац, Плиниј Старији, који је умро током ерупције планине. Везув је то представио у својој природној историји. Кухарска књига Апициуса, познатог римског аутора, садржи рецепте за цикорију. У својој причи о „Филемону и Бауцису“, римски писац Овидије написао је да је пар створио предјело са лишћем цикорије за свог госта изненађења.

После пада Рима, Европљани су наставили да једу цикорију. Биљка се налази међу списком биљака које су узгајане на имањима Карла Великог. Појавио се у менијима током средњег века.

Наводно су Европљани први почели да узгајају цикорију током 13. века. То се касније показало у једној од раних енглеских књига о баштованству, „Врт угодног цвећа“, коју је 1629. објавио аутор Јохн Паркинсон. Цикорије је касније споменуто у списима Цхарлеса Дицкенса.

Цикорије су у Северну Америку увели европски колонисти. Једно од првих спомињања у колонијалним записима показује да је Јохн Винтхроп, Јр. Добио семенке цикорије међу пошиљком семенки врта од 26. јула 1631. године.

Према књигама о врту и фарми Томаса Јефферсона, ово је засадио 1774., 1794. и 1805. као храну за животиње у Северном воћњаку и другде на његовом имању. Овај наслов такође показује да је у својој башти у врту засадио радич типа радич. Извештавао је да је сокце лакше узгајати и његовати него Луцерн.

1785., гувернер Јамес Бовдоин у Массацхусеттсу, посејао је семенке цикорије за своје овце. Цикорије се такође узгајала у Новом Амстердаму (касније преименованом на Манхаттан) око 1785. године, а семе је долазило из Холандије. Извештаји су до 1818. показали да је цикорија била „у изобиљу“ у близини Филаделфије.



Видео Упутства: Питања и одговори - 6. део - др.Мирољуб Петровић (Април 2024).