Кривица и губитак слуха

• Април 24, 2024

Ако изгубите руку, сви ће је видети. Учињу оно што могу како би вам помогли да отворите врата, да вам одсеку храну или носе пакет и не криве вас ако нешто баците. Ако слепа особа излети одговор, „они то не виде, зато то није њихова грешка.“

Физичке невоље су видљиве па су их други свесни, али кад изгубите слух нико то не може видети. Ако неко говори, а ви не одговорите, означени сте 'безобразним.' Ти одговори често у нама стварају осећај кривице, осећај да нам некако недостаје и за све смо криви.

Већина људи претпоставља да би појачавање јачине звука требало да буде довољно да чујемо јасно и кад се не фрустрирамо и понекад љутимо. Ово нам опет говори да смо ми криви. [Након што је особа учинила све што је у нашој моћи да нам помогне да чујемо и још увек не можемо да разумемо, то мора бити наша грешка.]

Један од разлога наше кривице је тај што се стално морамо концентрисати на губитак слуха. Под тим не мислим да се морамо концентрисати на слух, већ на "невољу" глухоће. Слух утиче на сваки део нашег живота и због саме природе глухоће стално морамо бити концентрисани на њега. Чак и када радимо једноставне ствари као што су куповина аутобуске карте или плаћање на благајни, често морамо споменути да смо глуви.

Иако не бисмо требали да глуве одрасле особе нађу пуно ствари за које бисмо осећали кривицу за:
- Никада не слушамо или још горе, слушамо погрешно ствари и кажемо себе за слушне грешке које правимо
- Увек морамо бити особа којој је потребна помоћ, због чега се осећамо неадекватно
- Превише причамо (бар на овај начин знамо шта се дешава!) Што нас чини центром пажње и не дозвољава другим људима да учествују
- Не можемо се само уклопити и бити један од група. Досадно нам је, љути или депресивни због тога што не можемо да учествујемо, а затим се осећамо кривима зато што не бисмо требали имати та осећања
- Уморни смо лако због напора да се концентришемо.
- Често смо прва особа која одлази јер се више не можемо носити. Ово може окончати уживање других - на пример супружник јер он / она мора ићи кући с вама

Погинули људи често осећају потребу да се оправдају и то само по себи изгледа као признање кривице. Никада није добро концентрисати се на негативне ствари, јер то може створити депресију. Много је боље концентрирати се на позитивне ствари. Морамо се сетити да смо још увек исти у себи и не треба да се определимо по својој глухоћи.

Видео Упутства: Питања и одговори - 42. део - др Мирољуб Петровић (Април 2024).