Обавештеност потрошача о банкарским ризицима
Распон банкарских промашаја током прошле године и стална волатилност на финансијским тржиштима погоршана кредитним и стамбеним невољама многи се питају о сигурности свог новца. Иако је немогуће предвидјети хоће ли одређена банка пропасти или не, за потрошаче немири у финансијском сектору илуструју потребу за активнијом и бољом информисаношћу у питањима финансија и управљања новцем.

Банке могу бити изложене широком распону ризика који укључују, али нису ограничени на:

Кредитни ризик: Лоше дефинисано, банке ризикују кредитни ризик када кредитори нису у могућности да отплате своје кредите. Превелика „отплата“ кредита може имати озбиљан негативан утицај на финансијско здравље банке.

Каматни ризик: Флуктуације каматних стопа могу утицати на активе и обавезе банке. Банке слиједе уобичајено старо утврђено правило: купујте јефтино, драга продајте. За банке то значи јефтино позајмљивање и позајмљивање. Разлика између задуживања и зајма се зове маржа. Величина марже је један од фактора који одређује профитабилност банке. Када се каматна стопа промени, банке морају у складу са тим да прилагоде политике задуживања и позајмљивања. Главни циљ је осигурати да је позајмљивање профитабилна активност.

Ризик полуге: Банке имају два главна извора финансирања, тј. Капитал (приход од акција које акционари купују) и дуг (позајмљена средства). Та позајмљена средства представљају полугу фирме. Капитал (уплаћене акције) представља капитал. Коефицијент основног капитала подељен са укупном имовином показује степен ризика који банка носи. Тај се омјер назива коефицијент левера и показује у којој је мјери банка финансирана капиталом у односу на дуг. Што је већа употреба дуга за финансирање банке (или уопште било којег посла), већи је ризик због потраживања поверилаца.

Трговински ризик: Трговање, генерално, укључује две активности, куповину и продају производа. Производи које банке купују и продају називају се хартијама од вредности или финансијским инструментима (нпр. Обвезницама или „дериватима“). Пошто цене ових хартија варирају, на профит банака утичу промене куповне и продајне цене тих хартија. Стога ове трговачке активности укључују одређене обавештене (или погрешно информисане!) Шпекулације.

Закључно, банкарство је ризичан посао и руковођење финансијским институцијама сноси велику одговорност за осигурање њихове профитабилности. Јасно је да банкарски неуспјеси могу имати значајне, далекосежне посљедице не само за економију и финансијска тржишта, већ и за становништво уопште. Финансијска тржишта су попут животне линије економије и врше дубок утицај на кључне аспекте као што су ниво запослености, прихода и потрошње.


Само у информативне сврхе.