Деца и емоције
Дете учи док расте у сваком аспекту свог живота. Њихове емоције нису ништа другачије. Већина деце у животу уче путем својих родитеља и других одраслих особа. Међутим, ако деца немају примера за следење, то ће неизбежно унети осећај хаоса у њихов живот. На пример, детету које се код куће злоставља обично није дозвољено да показује било какве емоције из страха да ће им то бити додатно нането. То се преноси у њихов свакодневни живот ван куће.

Много деце која су злостављана речено је да су емоције у суштини забрањене. Размисли о томе. Ако је родитељ насилник, онда које год емоције дете има, вероватно ће се сматрати погрешним. Ако дете изгледа бесно док их родитељ вербално злоставља, биће им додатно нането да изгледа љуто. Ако дете плаче, можда ће им бити речено да престану да плаче или ће им родитељ дати нешто да плачу. Ако је дете без емоција, то само чини да још више љути родитеља који злоставља. Уосталом, родитељ тражи реакцију од детета, када их злоставља. Када им дете не пружи одговарајући одговор, у складу са стандардима злостављача, поново се повреде.

Због тога дете нема пример који треба да следи и мора се носити са хаосом у свом дому и унутар свог бића. Дете рано учи да би преживело свакодневно. Деца која су злостављана не знају да су емоције природне. Не знају да нема исправних или погрешних емоција. Чини се да су све емоције погрешне када су у питању злоупотребе због којих трпе. То не утиче само на дете код куће, већ и у школи и у њиховом друштвеном животу.

Нажалост, многа деца свакодневно иду у школу са тајном злостављања у својим домовима. Не разумију зашто су повређени. Они ће можда почети да виде себе као узрок злостављања које подносе. Они се могу утешити у злостављању, мислећи да су то заслужили. Дете би се могло утешити у свом ограниченом знању зашто и како све то. Док су у школи, они ће остати добар војник и никоме то неће рећи. На крају, мама или тата рекли су им да им је јако жао и да их воле. Зашто би дете онда било коме рекло. У њиховом уму им се чини ок јер су им родитељи рекли да то више никада неће учинити. То је емоционална вожња подвозјем.

Емоције могу бити тешке за жртве злостављања деце. Највише вероватно осећају сваку емоцију под сунцем. Међутим, они можда не знају када изразити коју емоцију, па се једноставно интерно искључе и свакодневно подлегну злостављању. Дете не зна шта треба да осећа и када. Чини се да се све врти у њиховом резоновању. Може се осећати као да се возиш на веселици претјерано великим брзинама и не можеш сићи ​​или зауставити. Дефинитивно постоји фактор потпуно збуњености. Деца злостављања морају рано одрасти и суочена су са чувањем многих тајни дубоко у себи.


Деца заслужују да живе срећно и испуњено дјетињство. Они заслужују да себе виде као посебну. Они заслужују да знају да то нису они криви. Заслужили су да пуше мјехуриће, праве колачиће, смију се вицевима итд. У животу има пуно забавних тренутака и дијете које трпи злостављање пропушта већину њих, због злостављача и моћи и контроле коју држе над дјететом.

Ако знате за дете које се злоставља, молимо да предузмете неопходне кораке у вези са сумњом, како бисте спасили дете од даљег злостављања. Позив се може извршити као анониман, тако да дете и њихов злостављач не знају ко је позивалац. Ово дугорочно штити све. Сва деца заслужују своје детињство и све што то подразумева.

Видео Упутства: Др Зоран Миливојевић: Емоције, дар Божји човеку (Личност и Заједница) (Март 2024).